Komšić: ″Kosovo je država. To je kraj priče.″ | Politika | DW | 16.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Komšić: "Kosovo je država. To je kraj priče."

Član Predsedništva BiH Milorad Dodik se protivi da prizna Kosovo, ali to je gotovo, kaže član Predsedništva BiH Željko Komšić. Dodaje i da je Dodik ranije priznao genocid u Srebrenici a onda promenio priču.

Pogledajte video 15:07

Željko Komšić "Srebrenica je centralno mjesto zločina prema BiH"

DW.COM

DW: Gospodine Komšiću, Vi ste u Berlinu, kao član Predsedništva BiH ispred hrvatskog naroda, obeležli 25 godina od genocida u Srebrenici i to na simboličnom mestu nemačke istorije - u memorijalnoj Crkvi cara Vilhelma, koju nazivaju i Crkvom sećanja i pomirenja. Zbog čega je tako važno stalno podsećati na Srebrenicu?

Željko Komšić: Ja bih rekao da to nije tema važna samo za nas u BiH. Nakon Drugog svetskog rata očekivati da se na evropskom kontinentu desi nešto slično užasima koji su se dešavali u tom ratu bilo je gotovo neverovatno. I onda se desila Srebrenica. Desio se genocid nad jednim narodom. Moje mišljenje je iskreno da se taj genocid desio u još mnogo mesta u Bosni i Hercegovini, ali sud je utvrdio genocid u Srebrenici. Pazite, to je, bez obzira što su na toliko mnogo mesta u BiH počinjeni isti takvi zločini, stvorilo od Srebrenice tako reći centralno mesto zločina prema BiH. Ali ne više samo prema BiH, nego zapravo prema civilizaciji.

Kako je moguće da premijerka Srbije Ana Brnabić u intervjuu za DW kaže da se u Srebrenici nije desio genocid, ako znamo da je to, kako kaže predsednica Međunarodne Komisije za nestale Ketrin Bomberger, najbolje dokumentovan zločin u istoriji?

Vi možete preko toga preći na način da kažete da uopšte nije bitno šta kaže premijerka Srbije, jer postoje i dokumenti i presuda, ne domaćeg, već Međunarodnog krivičnog suda za zločine na prostoru bivše Jugoslavije, kojima je to potvrđeno i to je jedino relevantno. To što priča Brnabićka nije uopšte važno, niti ima bilo kakvu težinu izuzev da se to koristi u njihove unutrašnjo-političke svrhe u Srbiji, možda regionalne svrhe. Teško mi je poverovati da neko ko ima priliku da svojim očima vidi dosta toga, ako ništa onda dokumente koje su sigurno videli i predstavnici vlasti u Srbiji može to izgovoriti a da je normalan čovek.

Ali problemi postoje i u BiH i Republici Srpskoj. Zašto BiH ne može dobiti zakon kojim bi se sankcionisalo negiranje genocida?

Ja ću Vas podsetiti da je gospodin Dodik, kada je dolazio na vlast u Republici Srpskoj, kada su ga dovozili na američkim tenkovima u Banjaluku bio čovek koji je tad govorio iste ove stvari: dakle da jeste to genocid, da su Karadžić i Mladić najveća sramota srpskog naroda. Tada je to govorio, danas govori drugo. Zašto je to tako treba njega pitati. Na žalost, upravo zbog takvih političkih odnosa u BiH, zbog toga što istina nikako da ispliva na videlo na način da je svi prihvate – ne da je sakrivena ili da se ne zna - mi smo danas u situaciji da ne možemo doneti zakon, koji je po mom mišljenju civilizacijska stvar.

Rusija se sve otvorenije protivi putu BiH u NATO. Pri tome ona ima podršku Vašeg kolege u Predsedništvu, Milorada Dodika. Šta činite da to sprečite i imate li u tome pomoć Berlina i Brisela?

Da, imamo. Što se tiče gospodina Dodika, nemam ništa protiv da on i dalje nastavi da priča, ali da potpisuje sve akte koji se tiču puta BiH u NATO, jer je to i dosad radio: pričao, pričao, pričao i potpisao.

U subotu 11. jula, na Dan obeležavanja 25 godina od genocida u Srebrenici, u Briselu je počela nova runda dijaloga izmedju Srbije i Kosova. Sprema li Se BiH da prizna Kosovo?

Ne postoji ta vrsta saglasnosti na nivou Predsedništva, to nije nepoznata stvar. Gospodin Dodik se tome oštro protivi, mada – ako ćete biti realni i pragmatični – Kosovo je država. Gotovo. To je kraj priče. Još se samo čeka da Beograd tu činjenicu prihvati, prizna i onda će stvari biti lakše. Sada smo svedoci najnovije serije protesta. Pandemija korone je bila iskorištena za jednu vrstu bunta i rečeno je da je to protest protiv uvođenja policijskog sata. Nakon par trenutaka je bilo jasno da to nema veze sa pandemijom nego da je reč o Kosovu, jer sve ono što smo videli na snimcima koji dolaze iz Beograda ukazuje na to da postoji čak jedna organizovana politička struktura, koja je pričom o koroni sakrila njihove prave ciljeve a to je da se onemogući postizanje dogovora između Beograda i Prištine.

Kome je to u interesu?

Po mom mišljenju ekstremnim desničarima i fašistima u Srbiji i njihovim međunarodnim pokroviteljima, koji se nalaze na istoku Evrope.

Kako će se ubedljiva izborna pobeda HDZ u Hrvatskoj odraziti na BiH, ako imamo u vidu da HDZ Hrvatske kao ni HDZ BiH sa Čovićem na čelu Vas ne priznaju kao člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda?

Pa ja ne znam šta će tu biti, daj Bože da grešim. Mislim da će se nastaviti ista politika. Hrvatska, ne samo preko Čovića, nego preko tog koncepta konstitutivnosti koji je anahron, anticivilizacijski i zapravo sovjetski koncept – ne postoji više ni u mestu gdje se rodio a to je Rusija i bivše zemlje Sovjetskog Saveza – pokušava da drži Bosnu i Hercegovinu kao jednu vrstu taoca za realizaciju političkih i ekonomskih ciljeva a često i obaveštajnih. Ono što nama ide u prilog, a pogotovo kada je reč čak i o intervenciji Hrvatske, koja je, slobodno se može reći, mešanje u unutrašnje poslove BiH, jeste mišljenje Evropske komisije. Ono se odnosi na utvrđene prioritete koje BiH mora da ispuni da bi nastavila svoj put ka Evropskoj uniji. Sve ono što piše u mišljenju Evropske komisije, onih 14 tačaka odnosno 14 prioriteta koje su prihvatile sve članice EU i što je interesantno i Hrvatska - kao da su to prihvatili a nisu uopšte čitali šta piše - potpuno je suprotno svemu onome što smo imali prilike da gledamo zadnjih godina a što je dolazilo iz Zagreba. Kao i intervencija u unutrašnji sistem BiH, bilo da je reč o ustavnom sistemu ili generalno rečeno političkom sistemu u BiH. Na žalost mi smo došli na tu tačku odnosa sa Republikom Hrvatskom da ne možemo da izađemo iz onoga, za šta smo mislili da je završeno 1995. godine.

Šta bi se moralo desiti da sve članove Predsedništva, poput Vas, jednoga dana biraju svi građani a ne samo pripadnici jedne etničke grupe?

To je nešto kao koncept, koji bih ja želio da vidim da počne da živi u BiH. Poprilično sam siguran da za moga života se to neće desiti…

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video

Reklama