Kolumbo doneo sifilis u Evropu?

Ekipa strucnjaka iz Atlante, na čelu s Kristin Harper, analizirala je klice 26 bakterija rasprostranjenih po celom svetu, koristeći prvi put molekularnu genetiku za pronalazak uzroka sifilisa.

Naučnici su otkrili da su te klice najbliskije bakteriji sifilisa, koja se prvi put u Evropu pojavila 1495. godine. Te bakterije vode poreklo iz južne Amerike, gde je postojala slična infektivna bolest.

U studiji se navodi da je bakterija mutirala jer je prešla iz vlažne u umerenu evropsku klimu, gde se prilagodila novim vremenskim prilikama.

"Kolumbo je imao bolest koja truje izvor generacija"

U jednom delu francuskog pisca Voltera navodi se da je Kolumbo "dobio na americkom ostrvu, bolest koja truje izvor generacija i često sprečava samo nastajanje generacije". Na taj način se pretpostavlja da su Kolumbo i njegova posada dobili neki oblik sifilisa.

Biolog Jorgo Armelagos, jedan od autora studije, piše da je sifilis "jedan od prvih primera mundijalizacije, koja predstavlja važan faktor razvoja bolesti".

O smrtnim slučajevima koji su mogli da budu izbegnuti

SAD su na prvom mestu na spisku 19 industrijski razvijenih zemalja s najvećim brojem smrtnih slučajeva koji su mogli da budu izbegnuti, ali nisu zbog sporog pristupa medicinskoj pomoći, saopšteno je u Vašingtonu.

U SAD je zabeležen slab napredak, pošto je povećan broj Amerikanaca koji nemaju lekarsko osiguranje. Procenjeno je da više od 40 miliona Amerikanaca nema nikakvo lekarsko osiguranje. Jedino veoma siromašni i oni stariji od 65 godina imaju osiguranje na federalnom nivou u SAD.

U studiji američkih naučnika se navodi da 2002. i 2003. u SAD ne bi umrla 101.000 ljudi da je bilo bolje pokriveno lekarsko osiguranje. U svim industrijskim zemljama, ta stopa smrtnosti je mogla da se izbegne za 16 odsto, naveli su autori studije Elen Nolt i Martin Mekki.

Da je pristup medicinskoj pomoći bio brži...

Autori su analizirali uzroke smrti pre 75. godine u 19 industrijski razvijenih zemalja i utvrdili koji su smrtni slučajevi mogli da budu izbegnuti da je pristup medicinskoj pomoći bio brži ili lečenje bilo odgovarajuće. Na ovoj listi su posle SAD, nalaze Francuska, Japan i Australija.

Medju bolestima koje nisu smrtonosne ako se leče na vreme, navode se napadi slepog creva, arterijska hipertenzija, tuberkuloza i neki oblici raka, kao što su rak grlića materice i debelog creva. Studija je objavljena u januarskom broju američkog medicinskog časopisa Health Affairs.