Koliko verovati izbornim prognozama u SAD? | Politika | DW | 23.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Koliko verovati izbornim prognozama u SAD?

Prošli put, 2016. godine, gotovo nijedno istraživanje nije najavilo pobedu Donalda Trampa. Koliko onda verovati istraživanjima uoči predsedničkih izbora 3. novembra? A pritom je korona potpuno nepoznati faktor.

Istraživanja javnog mnjenja uoči ovih predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama prilično su jasna: ona predviđaju pobedu kandidata Demokratske stranke Džoa Bajdena, moguće čak i ubedljivu. Bivši potpredsednik u proseku ima deset odsto više podrške od aktuelnog predsednika Donalda Trampa.

Međutim, tim istraživanjima bi samo donekle trebalo verovati, pre svega zbog specifičnosti američkog izbornog sistema: sve naime zavisi od rezultata u pojedinim saveznim državama. U naročito važnim i odlučujućim državama, Bajden trenutno u prednosti, ali tamo ta prednost nije tako uverljiva.

-pročitajte još: Trampova taktika funkcioniše

Prethodni predsednički izbori u SAD naučili su nas da bi istraživanjima samo donekle trebalo verovati: 2016. su prognoze pokazivale prednosti Hilari Klinton pred Donaldom Trampom, iako je ona na kraju izgubila izbore. „Istraživanja su prošli put bila pogrešna, a ovoga puta su još pogrešnija“, poručuje Donald Tramp. I Demokrate strahuju od poraza kao 2016. Čak i šefica Bajdenovog izbornog štaba Jen O’Malej Dillon je oprezna. Ona je nedavno upozorila da je trka „mnogo tesnija“ nego što se prikazuje.

Šta je 2016. bilo pogrešno kod istraživanja?

Iznenadna pobeda Trampa pre četiri godine u velikoj meri je narušila poverenje u istraživanja javnog mnjenja, iako su u stvari i tadašnje ankete bile prilično tačne: Klinton jeste 2016. osvojila oko tri miliona glasova više nego Tramp, ali problem je – izborni sistem. Jer ti glasovi su uglavnom bili u saveznim državama gde je ona ionako pobedila, a najveća greška je bila u onim državama gde se zna da čas pobeđuje Republikanac, čas Demokrata.

Izbori 2016: Mnogi nisu očekivali takav rezultat

Izbori 2016: Mnogi nisu očekivali takav rezultat

„Istraživanja su se pokazala kao pogrešna u nekim od tzv. Swing States na Srednjem Zapadu“, kaže Kris Džekson iz instituta za istraživanje javnog mnjenja Ipsos Public Affairs. Uprkos većini prognoza, Tramp je 2016. pobedio u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu – a to su u stvari države gde inače uglavnom pobeđuju Demokrate i to s minimalnom prednošću. Sve u svemu, predsednički izbori 2016. bili su odlučeni glasovima tek nekoliko desetina hiljada građana.

-pročitajte još: Reklama za Bajdena u video-igrici

Ali glavna greška istraživanja 2016. bilo je to što među ispitanicima nije bio dovoljan broj Amerikanaca bez visoke školske spreme, ne u onom procentu koliko ih zaista ima u SAD. A upravo su muški birači bez visokih škola na prošlim izborima glasali za Trampa. Instituti su uočili svoju grešku i mnogi su promenili svoje metode kako bi bolje pratili mišljenje te grupe birača.

Šta je 2020. drugačije nego što je bilo 2016?

Još jedna velika razlika između predsedničkih izbora su i sami kandidati: Bajden je mnogo popularniji nego što je bila Hilari Klinton. To se vidi i u istraživanjima: bivši potpredsednik već mesecima je konstantno ispred Trampa. Pre četiri godine bilo je drugačije: i u istraživanjima je Tramp povremeno bio ispred Hilari Klinton.

A i Donald Tramp nije isti kao što je bio pre četiri godine: on sad više nije samo bučni neznanac i nakon četiri godine na mestu predsednika svi Amerikanci znaju kakav je kandidat Republikanaca. A s obzirom na sve veću polarizaciju mišljenja, ima i relativno malo birača koji ne znaju kako će glasati i koji će o tome odlučiti u poslednji čas.

Donald Tramp: glasači sada znaju s čime mogu da računaju

Donald Tramp: glasači sada znaju s čime mogu da računaju

Da li ljudi kriju da će glasati za Trampu?

U kampanji 2016. Tramp nije štedeo sa izjavama koje duboko zadiru u seksizam, rasizam i druga, inače društveno neprihvatljiva gledišta. Zato mnogi nisu rado javno priznavali da se slažu s takvim tvrdnjama i pred istraživačima javnog mnjenja o tome su ćutali. Zato se govori o „prikrivenim biračima“ Trampa i teško je reći koliko ih još ima.

-pročitajte još: Holivud podeljen pred izbore

S obzirom na to da je Tramp u Beloj kući i takvi stavovi postali su „zvanična politika“. Zato ljudi svoj stav sada možda manje kriju nego 2016. U svakom slučaju nesporno je da „prikrivenih birača“ još uvek ima i ne može se reći koliko će oni uticati na ove izbore.

Da li će biti iznenađenja?

Već i samo to pitanje pokazuje nemoć istraživača javnog mnijenja: iznenađenja su uvek moguća i mnogo toga što bi moglo da utiče na ishod može da se dogodi u narednih desetak dana. Godine 2016. to je bila istraga FBI protiv Hilari Klinton zbog njene elektronske pošte u vreme dok je bila ministarka spoljnih poslova što je u velikoj meri narušilo poverenje u kandidatkinju Demokrata.

Bajden je mnogo popularniji nego što je to bila Hilari Klinton 2016.

Bajden je mnogo popularniji nego što je to bila Hilari Klinton 2016.

Šta će biti s obzirom na koronu?

Uz sve to, istraživači javnog mnjenja su suočeni s faktorom koji je potpuna nepoznanica: pandemija korone. Politikolozi znaju da nekakva „spoljna opasnost“ po pravilu više pogoduje onome ko je već na vlasti, a velika je prepreka izazivaču. Zbog toga je pravilo u predizbornim borbama da vlastodršci na sva zvona ukazuju na moguću opasnost i još dublju krizu ako na čelo dođe neko drugi. Čak je bilo slučajeva u svetu kad je aktuelna vlada sama stvarala ne samo krize, već se kretalo i u oružani sukob kako bi se obezbedila izborna pobeda.

Da li se i ova pandemija doživljava na takav način? Tramp se nije pokazao kao vešt u savladavanju širenja te pošasti, ali to u ovim okolnostima ne mora nužno da bude od presudnog značaja. S druge strane, veoma je verovatno da će pandemija uticati na izlazak na izbore, jer mnogi možda strahuju od toga da će se zaraziti dok čekaju u redu da glasaju. Doduše, uošljivo je da su mnogi u SAD iskoristili mogućnost da glasaju i pre 3. novembra: „Glasanje putem pošte i lično glasanje pre dana izbora biće najveće u istoriji“, procjenjuje Džekson iz instituta Ipsos. Ali i priznaje: „Mi ne znamo kako će to uticati na rezultate izbora.“

aš(afpd)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama