1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Koliko su opasni austrijski desničarski hipsteri?

Morgan Miker
30. avgust 2018.

Pokret Identitarci raste širom Evrope. Austrijski ogranak ove grupe postao je „hipsterska desnica". Šta stoji iza njihovog uspeha?

https://p.dw.com/p/343Cd
Österreich Kundgebung Identitäre Bewegung
Foto: picture-alliance/picturedesk.com/H. Oczeret

U sred noći grupa mladih Austrijanaca obukla je nikab na statuu carice Marije Terezije u Beču. Egzibiciju je pratio plakat na kojem je pisalo „Islamizacija? Ne, hvala!".

Akciju je izvela grana austrijskog pokreta Identitet, označen kao evropska „hipsterska desnica". Identitarci su nova, medijima bliska i prijateljska lica desničarskog nacionalizma i evropski odgovor na američki pokret „Alt-right", odnosno alternativnu desnicu. Austrijski Identitarci koriste internet da promovišu svoje ulične akcije – imitirajući taktike levičarskih aktivističkih grupa poput Grinpisa i usput dospevaju u naslove novina.

Grupa je prekrila krov glavnog štaba partije Zelenih u Gracu gigantskim transparentima i lažnom krvlju. Takođe, upali su na pozorišnu predstavu u produkciji izbeglica u Beču, deleći letke na kojima je pisalo „multikulturalizam ubija". Poznato je da je austrijski Identitarac, 29-godišnji ko-lider Martin Zelner, pomogao čarter brod da „odbrani Evropu", pokušavajući da zaustavi migrante koji su prelazili Mediteran iz Libije.

Prošlog meseca, sud u Gracu oslobodio je 17 članova i pristalica te grupe do optužbi za formiranje kriminalne organizacije i podsticanje mržnje protiv turskog i muslimanskog naroda.

Podsticaj za desnicu

Odluka suda će verovatno ohrabriti Identitarce, odnosno Die Identitäre Bewegung na nemačkom.

Oni insistiraju na tome da njihove akcije nisu rasističke. Međutim, njihovi interesi oslikavaju se i kod drugih desničarskih pokreta, uključujući nemački pokret Pegida. Zalažu se za homogenu i „belu" Evropu i smatraju da se kontinent pretvara u „islamsku zemlju". Oni šire teoriju zavere o „velikoj zameni" – ideja da će beli Evropljani putem migracija biti zamenjeni ljudima iz Afrike i Bliskog istoka. Teorija se zasniva na preuveličanoj statistici i neosnovanim demografskim projekcijama. Trenutno, samo četiri odsto Evropske unije čine državljani zemalja van EU.

Identitarci su panevropski pokret koji je počeo sa delovanjem u Francuskoj 2003. godine. Ali, nedavno je njen austrijski ogranak postao najvidljiviji.

Politikolog na Univerzitetu u Salzburgu Farid Hafez smatra da su Identitarci „modernizovani oblik rasističke ideologije".

Kako bi skinuli ovu rasističku etiketu i distancirali se od tradicionalne krajnje desnice, grupa mladih stvorila je novi rečnik. Martin Zelner se ne identifikuje kao nacionalista, već za sebe kaže da je „patriota". Njihova kampanja za „etnopluralizam" zapravo predstavlja zahtev da različite etničke grupe žive odvojeno. Na ovaj način podstiču segregaciju u cilju očuvanja „evropskog identiteta". Njihova ideja „ponovne migracije" predstavlja ograničavanje verskih sloboda do te mere da se muslimani osećaju prinuđeno da se vrate u svoje zemlje porekla.

Drugim rečima, ovo su stare ideje presvučene u novu terminologiju – ksenofobija je ponovo brendirana.

Austrijski Identitarci predvode

Portparol britanske organizacije Nada ne mržnja, koja se istraživanjima bori protiv rasizma, izjavio je za DW da se „Identitarci snažno trude da se predstave u 'uglednom' svetlu i koriste ublažen rečnik”.

 „Međutim, ukoliko bolje pogledate uglađene snimke na društvenim mrežama i akcije, iza njih stoje ljudi sa ekstremnim stavovima.”

Deutschland Identitären Bewegung-  Daniel Fiß
Daniejl Fis (Nemac u centru, govori) i Martin Zelner Austrijanac, desno Foto: picture-alliance/dpa/F. M. Steiner

Njihov dolazak na istaknut položaj napredovao je u tandemu sa austrijskom desničarskom politikom. U decembru prošle godine, desničarska Austrijska narodna partija (OVP) došla je na vlast u koalicionoj vladi zajedno sa konzervativnom Slobodarskom strankom Austrije (FPO). Od tada, vlada je predložila smanjenje socijalne pomoći strancima i otežavanje procesa izbeglicama da postanu građani Austrije. 

Od kako se 90.000 ljudi prijavilo za azil u Austriji 2015. godine, javno mnjenje je podstaknuto novom političkom klimom promenilo svoje mišljenje. Iako se broj pridošlica znatno smanjio – podneto je samo 17.000 zahteva za azil između januara i avgusta prošle godine – desničarske partije nastavljaju da iskorišćavaju zabrinutost zbog otvorenih granica. Kada je Slobodarska stranka prvi put ušla u koalicionu vladu 2000. godine, više od 100.000 demonstranata okupilo se na bečkom Heldenplacu. Protesti protiv njihovog drugog mandata bili su izrazito manji, sa samo 5.000 učesnika.

Kako ekstremni desničarski stavovi postaju sve više svakodnevni, istraživanje fondacije Bertelsman iz 2017. godine pokazalo je da više od četvrtine nemuslimanskih Austrijanaca ne želi muslimana za suseda.

Novinar Emran Feroz odrastao je u Austriji sa roditeljima iz Avganistana. U proteklih nekoliko godina primetio je rasizam, antimigrantske stavove i dramatičan porast islamofobije. „Postalo je prihvatljivije izgovarati rasističke stvari", kaže Feroz koji piše za Njujork Tajms.

Ekstremizam postaje novi mejnstrim

„Zahvaljujući usponu Slobodarske stranke, rasizam i mržnja postali su normalna pojava", kaže Feroz za DW.

U ovoj političkoj atmosferi je mali, ali aktivan austrijski pokret Identitarci pronašao svoj podstrek. Trenutna vlada legitimiše njihove stavove putem nezvaničnih saveza.  Nekoliko predstavnika Slobodarske stranke povezano je sa pokretom i viđeni su kako učestvuju na protestima ili protestnim akcijama.

Zelnerovi Identitarci su takođe dobro integrisani u jedinstvenu globalnu mrežu desničarskih populista. 

Novinar Feroz smatra da Identitarci predstavljaju deo društva koji sada oseća da je „ponovo došlo njihovo vreme".

Međutim, politikolog sa Univerziteta u Drezdenu Manes Vajskiršer izjavio je za DW da je važno ne preuveličavati status Identitaraca. „Oni nisu u poziciji da utiču na savremenu politiku, ali odražavaju važne elemente toka razvoja – istaknutost pitanja migracije i integracije, posebno muslimana."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android