Koliko su legitimne Turske pretenzije u istočnom Sredozemlju? | NRS-Import | DW | 22.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Grčka i Turska

Koliko su legitimne Turske pretenzije u istočnom Sredozemlju?

Rastu napetosti između Turske i Grčke. Sporno je korišćenje morskih područja oko grčkih ostrva uz tursko kopno. Ankara je najavila i eksploataciju nafte uz obale Krita. Da li je to u skladu sa međunarodnim pravom?

Odnos EU i Turske ključna je tema nemačkog predsedavanja Evropskom unijom. "Potrebna nam je koherentna strategija za Tursku", rekla je kancelarka Angela Merkel 1. jula u Bundestagu. Politika EU prema Turskoj mora da obuhvati spektar tema - od Sirije do pitanja Libije, od izbegličkog problema do ljudskih prava. Kao posebnu "teškoću" za postizanje trajnog dogovora između EU i Turske kancelarka je navela tursku eksploataciju nafte i gasa uz obalu Kipra, ali i uz obalu grčkog ostrva Krita. Ovo prvo je počelo 2019. godine, dok je drugo najavljeno za jesen. Eksploatacija nafte i gasa iz mora je jedno od najvažnijih pitanja. Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas razgovaraće o tome sa grčkim kolegama u Atini ovog utorka.

Pozadina ovog spora su turske pretenzije u istočnom Sredozemlju. Ankari je decenijama u oku to što brojna grčka ostrva u neposrednoj blizini turske obale Egejskog mora Turskoj gotovo ne dopuštaju uspostavljanje Eksluzivne ekonomske zone (EEZ). U intervjuu za list Zidojče cajtung je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nedavno izjavio da je "neprihvatljivo" da malo grčko ostrvo Kastelorizo, koji je više od 500 kilometara udaljeno od Atine a nalazi se tri kilometra od turskog kopna, ima pravo na morsku zonu od po 200 nautičkih milja u svim pravcima.

Aspekt pravednosti

Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu iz 1982. godine, takva je tvrdnja "najpre" opravdana, kaže profesorka Nele Mac-Lik, direktorka Instituta za međunarodno pravo pri Univerzitetu u Kilu. Ona, međutim, ukazuje na Francusku koja ima nekoliko malih ostrva na jugu Pacifika i u Južnom polarnom moru s ogromnim morskim područjima oko tih ostrva. Slično kopnu, "prava" dakle naseljena ostrva, za razliku od nenaseljenih ostrva - stena, mogu da zahtevaju Ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ) od 200 nautičkih milja oko ostrva. Međutim, ako se ta zona preklapa s teritorijalnim vodama druge države, tada dotične države moraju da se dogovore o liniji morske granice u skladu s Međunarodnom konvencijom o pomorskom pravu.

"Nije baš jasno regulisano kako ovaj sporazum treba da izgleda", dodaje profesorka Mac-Lik. "Kad države postignu sporazum u sporazumu, one imaju slobodu u odabiru metode koju će koristiti i rezultata do kojeg će doći. Ako se takav slučaj iznese pred Međunarodni sud ili Međunarodni arbitražni sud, o tome bi trebalo odlučivati u skladu sa aspektima fer-pleja i pravednosti.

"Takvo gledište važilo bi i u slučaju malih grčkih ostrva uz tursku obalu, tvrdi ova ekspertkinjaa za pomorsko pravo: "Tako na primer arbitražni sudovi i međunarodni sudovi prilikom razgraničenja i povlačenja granice u pojedinačnim slučajevima, iz razloga fer-pleja i pravednosti, ne uvažavaju mala ostrva koja iskrivljuju situaciju."

Kada je sporazum pravosnažan?

Iako još uvek nema presude, turska vlada je najavila da u septembru počinje sa bušenjem nafte i gasa u blizini grčkog ostrva Krita. Pri tome se pozvala na "Memorandum o razumevanju" o podeli morskih područja u istočnom Mediteranu, koji je potpisala u novembru 2019. s libijskom vladom priznatom od UN-a. Ne samo Grčka, nego i druge susedne zemlje, odbacile su ovaj sporazum, koji je Ankara prošle sedmice podnela generalnom sekretaru UN.

Türkei Bohrungen im Östlichen Mittelmeer | Schiff Yavuz | Fatih Donmez, Energieminister

Fatih Donmez, turski ministar energetike

Slično kao i Služba za naučna pitanja u Bundestagu (u svojoj ekspertizi iz januara 2020. godine) i profesorka Mac-Lik dolazi do zaključka da „čak i ako je sporazum stupio na snagu, ne može imati efekta na teret trećih zemalja". Ugovor između Turske i Libije koji ne uzima u obzir grčke pretenzije na morska područja tako bi u najmanju ruku bio pravno nevažeći za Grčku.

Suprotno tome, pomorsko-pravni sporazum o raspodeli Ekskluzivnih ekonomskih zona (EEZ) u Jonskom moru, koji su Italija i Grčka dogovorile u junu, ima pravno važenje. "Da li morate da pitate susedne zemlje – to zavisi od toga preklapa li vam se granica s njima. U načelu važi: sve dok delite područje na koje bilateralno polažete pravo, ne treba da  uključujete druge zemlje", kaže Nele Mac-Lik.

Türkei Ägäisküste

Egejska obala Turske

Ona se slično izjašnjava i kada je reč o eksploataciji turske nafte i gasa uz kiparske obale. „Iako je status Severnog Kipra vrlo kontroverzan, bušenje turske nafte i plina u kiparskom uskom pojasu uz obalu nije zakonski osigurano". Direktorka Instituta za međunarodno pravo u Kilu ne prihvata zamterku Turske da neko ko nije pristupio Međunarodnoj konvenciji o pomorskom pravu - ne mora ni da je poštuje.

Moguće rešenje

Grčka i Kipar za sada odbijaju pregovore o pitanju morske granice s Turskom. Oni smatraju da je to već regulisano međunarodnim ugovorima. Pitanje je može li se ta pozicija održati. Međutim, ako bi Ankara, Atina i Nikozija odlučile da se obrate nezavisnoj instituciji kako bi postigle nagodbu, u obzir bi mogao da dođe Međunarodni sud pravde u Hagu ili međunarodni Arbitražni sud.

Dok ne padne presuda, prema mišljenju Nele Mac-Lik, moglo bi da se "dogovori privremeno rešenje koje predviđa zajedničko ekonomsko korišćenje spornih morskih područja bez ikakvih pretenzija i bez uticaja na kasniji sporazum. Delite dobit sve do momenta kada se jednog dana dogovorite i povučete morsku granicu." U praksi bi, prema njenom mišljenju, ovo zajedničko korišćenje morskih područja na kraju moglo da postane – trajno rešenje. 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

DW.COM