Koliko su jake ekstremističke snage? | Evropa | DW | 01.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Koliko su jake ekstremističke snage?

Masakr zbog kojeg se Anders Bering Brejvik nalazi pred sudom u Norveškoj, pokrenuo je diskusiju o desničarskom ekstremizmu. Taj problem sada se tematizuje i na sudu. Iznose se argumenti, za i protiv.

default

Anders Behring Breivik

Sud traga i za odgovorom šta je uticalo na Brejvikove nasilničke sklonosti i koliko u svemu tome ulogu ima društvo. Samim tim postavlja se pitanje koliko su jake ekstremističke snage u ovoj zemlji?

U jednoj svetloj prostoriji sa više računara sedi desetak mladih migranata. Počinje još jedan čas kurs za doseljenike u Norveškoj. Vođa kursa je Somia Salaouatači. Ima 24 godine. Lice joj pokriveno velom. Razgovara sa polaznicima i daje im savete. Tvrdi da stranci u Norveškoj nisu diskriminisani, ali postoji nešto što naziva "strukturalnom diskiminacijom".

Norwegen Attentat Trauer Blumen Utoya Anders Behring Breivik

Velika tragedija

"Upravo je objavljen jedan izveštaj u kojem se navodi da su šanse na konkursima za posao, za strance u Norveškoj manje. Ime stranog porekla umanjuje šanse da vas pozovu na razgovor. Problem je u tome što migranti ovde nemaju tako dobro organizovanu mrežu, kao što je to slučaj sa etničkim Norvežanima. To je ono što celu stvar dodatno otežava“, kaže Somia Salaoutači.

Uvek su krivi islamisti?

Odmah nakon tragedije koja je celu Norvešku zavila u crno, govorilo se kako su za napad odgovorni islamisti, čak i u medijima. Retko ko je zločinački čin Andersa Brejvika povezivao sa norveškim desničarskim ekstremizmom. To nije nimalo slučajno, tvrdi Šoab Sultan, koji pri Antirasističkom centru u Oslu, proučava desničarsku scenu Norveške.

"U Norveškoj se uglavnom govori o tri grupe desničarskih ekstremista. Postoje neonacisti. Nema ih mnogo i loše su organizovani. Tu su onda rasisti, koji smatraju da ljudi drugačije boje kože ovde ne pripadaju. Njih je nešto više, ali njima se suprotstavlja veći deo društva. Treću grupaciju čine oni kojima je islamofobija izduvni ventil i paravan za rasizam", pojašnjava Sultan.

Izveštaj obaveštajaca "ekstremizam nema uticaja"

Norwegen Oslo Gesang gegen Breivik

Protest protiv Brejvika

Sve ukupno, desničarski ekstremizam nema velikog uticaja, navodi se u zaključku godišnjeg izveštaja norveške bezbednosno-obaveštajne službe za 2012. godinu. Ali napada sa rasističkom pozadinom je tokom prethodne decenije bilo, kao i kontroverzi u vreme objavljivanja spornih Mohamedovih karikatura. Upravo tada je islamofobija dobila na intenzitetu. Ulazak naprednjačke stranke FRP u norveški parlament, takođe je doprinelo da na ulicama ima manje ispada te vrste, kaže Ketil Raknes, autor knjige o desno-populističkim strankama u zemlji.

"Norveška se prema desničarskim populistima do sada dobro ophodila. Mi se nismo od naprednjaka distancirali, ali smo ih otvoreno kritikovali i to je ostavilo svoj trag. Na poslednjem partijskom kongresu bilo je onih koji su otvoreni pozivali rukovodstvo stranke da prestane sa kritikovanjem islama, jer se tako gube birači sa migrantskom pozadinom", priča Raknesova.

Tražio radikalnije snage

Anders Bering Brejvik je naprednjačku stranku napustio, jer mu njihova ideologija nije bila dovoljno radikalna. Nazivaju ga vukom samotnjakom, koji je svoje ciljeve definisao, provodeći dosta vremena na internetu. U sudskom procesu je na red sada stiglo poglavlje, u kojem će biti izneti argumenti o uticaju desničarsko ekstremističkih pokreta u Norveškoj. I da li je Brejvik u njima pronalazio inspiraciju.

O tome se sada raspravlja i u Antirasističkom centru u Oslu. Jer je zločin Andersa Brejvika otvorio diskusiju o doseljavanju stranaca. "Svi su bili zapanjeni kada su saznali da Brejvik nije stranac. To je rasplamsalo debatu. O argumentima se sada otvorenije govori. Ljudi govore ono što zaiste misle", kaže Somia Salaoutači.

Autori: Agnes Birig / Jakov Leon
Odg. urednik: Ivan Đerković