Koliko religija podstiče homofobiju?

Johanes Kandel iz fondacije „Fridrih Ebert“ kaže:

„Želimo da znamo na koji način se ljudi odnose prema svojoj veri i etičkim i moralnim shvatanjima u društvu i da li oni vode ka stabilizaciji demokratije i ljudskih prava ili naprotiv, vode ka destabilizaciji.“

Uprkos trudu i činjenici da bi zakon i civilno društvo morali da teže uklanjanju sukoba, potencijal za sukobe ipak postoji. O toj temi se mora raspravljati u javnosti, jer se radi o centralnim vrednostima i principima demokratske kulture, zaključuje Kandel.

Letonija i Švedska – „nebo i zemlja“

Religiozne norme i vrednosti su veoma bitan faktor u neprihvatanju homoseksualizma. Psiholog Bern Simon sa Univerziteta u Kilu izučava homoseksualne predstave koje vladaju među mladima iz useljeničkih porodica u Berlinu. On smatra da su vera i tradicionalno poimanje muških vrednosti, razlog za neprijateljstvo prema homoseksualcima.

„Reč je o mladima koji potiču iz porodica koje su došle iz bivšeg Sovjetskog Saveza i Turske. Netrpeljivost prema homoseksualizmu pokazuje skoro 50 odsto mladih iz useljeničkih porodica iz Sovjetskog Saveza i skoro 90 odsto Turaka.“

Sukob homoseksualaca i mladih muslimana je klasičan sukob koji je uzrokovan stereotipima i neuvažavanjem. Rajnhold Vajker iz ekumenske grupe „Homoseksualci i crkva“ obišao je veliki broj Baltičkih zemalja.

„Pre nekoliko godina bio sam u Letoniji gde su pripadnici Luteranske vere veoma homofobični. U susednoj Litvaniji gde katolička crkva ima najviše vernika, homofobija je takođe prisutna. A kad pređete Baltičko more i dođete u Švedsku onda vidite da su u Švedskoj u Luteranskoj crkvi izabrali ženu lezbejku za episkopa. Čitavi svetovi leže između te tri zemlje.“

Nije dovoljno samo popisati slučajeve, učinite nešto

Homoseksualci i danas kao i ranije moraju da računaju na činjenicu da će biti napadnuti, izopšteni ili izvređani, kako u svom privatnom okruženju tako i u društvu. Sami, 25 godišnjak iz Sudana kaže:

„Većina onih koji me vređaju su veoma mladi. Većinom su stranci i dolaze sa Istoka. Ljudima je potrebno objašnjenje. Treba ih pitati šta imaju protiv naših opredeljenja.“

Pedagog Sanem Klef smatra da nije dovoljno zauzeti stav:

„Nije dovoljno, i mene ne zadovoljava pravljenje statistika koje pokazuju da u Berlinu ili bilo gde drugde postoji veliki broj mladih iz muslimanskog useljeničkog miljea koji napadaju homoseksualne grupe.“

Klef očekuje od islamskih organizacija da nešto učine kako bi zaustavili ovu vrstu nasilja.

Autorke: Sabine Riperger / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković