Koliko nemačkih turaka je glasalo ″za″? | Izbor iz štampe | DW | 20.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Koliko nemačkih turaka je glasalo "za"?

Komentatori u nemačkoj štampi i danas se bave rezultatom referenduma o promeni turskog Ustava, posebno brojkama koje se tiču nemačkih građana turskog porekla.

Berliner cajtung citira turskog opozicionog političara Sezgina Tanrikulua rečima: „Rezultat je katastrofa za Erdogana". U intervjuu za ovaj list, Tanrikulu objašnjava kako su izgledale brojne nepravilnosti na referendumu o izmenama turskog ustava. Između ostalog, nađeni su i glasački listići na kojima je bio pečat poslednjih parlamentarnih izbora. A posebne nepravilnosti su zabeležene na područjima na kojima su Kurdi većinsko stanovništvo: „Imamo mnogo informacija iz prve ruke da su za vreme predizborne kampanje i do pred samo glasanje državni službenici u regionu bili pod snažnim pritiskom da proizvode rezultate kakve želi vlada. Bilo je pretnji a pritisak je bio posebno snažan u seoskim sredinama."

List Velt je objavio komentar gostujućeg autora, šefa stranke Zelenih Džema Ozdemira, u kojem piše i ovo:

Cem Özdemir (Getty Images/S. Loos)

Džem Ozdemir

„Republika se čudi: kako može biti da nemački Turci ovde uživaju u prednostima demokratije, a glasali su de facto za ukidanje demokratije u zemlji u kojoj ne žive". To je za Ozdemira povod da „postavi nekolika ozbiljna pitanja o temi integracije u Nemačkoj. A pri tome je potrebno da izbegnemo neke ključne greške". Ozdemir u daljem tekstu nabraja pet grešaka u diskusiji: 1) Nije tačno da je za ustavne promene u Turskoj glasalo 63% svih nemačkih Turaka: od 1,4 miliona Turaka sa pravom glasa glasalo je samo njih 660.000, od toga njih 416.000 za ustavne promene. 2) Dvojno državljanstvo nije „krivo" ni za šta – samo 530.000 Turaka u Nemačkoj ga poseduje i ne zna se kako su glasali vlasnici dva pasoša; 3) Dvojno državljanstvo nije ideološko pitanje; 4) Sada ne treba kolektivno kažnjavati nemačke Turke za njihovo političko opredeljenje: 5) Diskusija o integraciji je složenija i ne može se svesti samo na problem dvostrukog državljanstva; integracija zavisi i od spremnosti imigranata da se prilagode i od spremnosti njihove nove domovine da im izađe u susret.

Prvi Ozdemirov argument je poznata teza Zelenih sa kojom se u istom listu obračunava komentator Torsten Krauel, već i naslovom svog teksta koji glasi: „Ne nije bilo samo njih 13 odsto za Erdogana". „Jesu li Turci u Nemačkoj zaista ubeđeni protivnici demokratije, jer je 64 odsto njih glasalo za Erdoganovu diktaturu? Ili su oni koji su ga podržali samo manjina od 13 odsto ako posmatramo ukupan broj svih ljudi turskog porekla okoji ovde žive?"

Sledi računica: „Od 3,5 miliona ljudi turskog porekla koji žive kod nas (prema nekim brojanjima: 2,9 miliona) samo 1,5 milion njih ima turski pasoš. Glasalo je njih 750.000. Od tog broja je oko 450.000 (prema nekim podacima: 412.000) ljudi glasalo za Erdogana. I kada se zna da u nemačkoj živi 3,5 miliona Turaka – to je samo 13 odsto […] Ali to je problematično već i zbog toga što ni u kom slučaju ne može biti sigurni da je 750.000 ljudi sa pravom glasa koji su ignorisali referendum – ubeđene demokrate. Mnogo toga ukazuje da ih glasanje nije zanimalo jer u Nemačkoj vide svoju domovinu […] Rezultat  glasanja u Nemačkoj nije alarmni signal za ovo društvo kako to mnogi vide. Ali, 64 odsto „za" jesu realna veličina prema kojoj se treba odnositi realno." Šta je zaključak svega? „Odbacivanje Edoganovih reformi je ispravno. Ali isto tako je ispravno ne sumnjičiti sve Turke u Nemačkoj da odbacuju demokratiju".

Nedeljnik Cajt piše: „Oni koji tvrde da su Nemački Turci koji su na referendumu glasali za ustavne promene žrtve diskriminacije ili da su nedovoljno obrazovani, ponašaju se paternalistički. Oni takve Turske definišu kao žrtve – ironija je u tome što tako postupa i Erdogan. Posle toga najčešće dolazi bespomoćan zahtev da se učini više za političko obrazovanje i integraciju tih ljudi. Nije li zapravo pravi problem baš u gledanju na nemačke Turke ili kao na žrtve ili kao na one koji treba da budu obuhvaženi integracionim merama? Užasavajući rezultat referenduma je dobar povod da se konačno prekine sa takvim paternalizmom."

Priredio: Saša Bojić

Reklama