Koliko košta studiranje u Nemačkoj?

„U Nemačkoj je situacija komplikovana. Svaka savezna jedinica može da odluči da li će uvesti školarinu ili ne. U saveznim jedinicama koje su uvele školarinu postoje neka ograničenja – na primer maksimum je 500 evra po semestru. Ali i ta granica se može donekle probiti u zavisiti od nekih faktora, recimo ako je reč o studentima koji malo duže studiraju“, kaže Oliver Jost, diplomirani informatičar koji je pre 11 godina pokrenuo internat stranicu www.studis-online.de

„Interesantno je da je 2005. godine krenuo talas uvođenja školarina, koji je u međuvremenu prestao, pa je od nedavno počeo talas ukidanje školarine.“

A kada govorimo o regularnim troškovima koji važe za sve studente, oni se kreću od 50 do 250 evra po semestru. Razlika nastaje zbog toga što u nekim delovima zemlje u regularne troškove nije uračunata markica za prevoz.

Markica, koja takođe različito košta od grada do grada - u stvari je obavezna i dobija se i plaća automatski u većini studentskih centara u Nemačkoj. U principu jedino hendikepirani studenti koji su upućeni na to da koriste auto imaju pravo na povratak novca za markicu.

Postoji li besplatno studiranje uopšte?

Olivera Josta smo pitali da li u Nemačkoj postoji mogućnost besplatnog studiranja: „Tamo gde nema školarine studiranje je praktično besplatno. Teoretski univerzitet je obavezan da studentima stavi na raspolaganje sve što im je potrebno za studiranje - znači i knjige, mora ih biti dovoljno u bibliotekama i čitaonicama. U saveznim jedincima u kojima je uvedena školarina postoji naravno mogućnost oslobađanja od tih troškova, ali su pravila veoma stroga. I strani studenti mogu da budu oslobođeni školarine, ako im recimo tokom studija umru roditelji i oni ostanu bez ikakve finansijske podrške.“

U Nemačkoj, u nekim saveznim pokrajinama, postoji i takozvano pravilo za braću i sestre i odnosi se na sve oblike i nivoe obrazovanja – počevši od vrtića. To znači da ako neku ustanovu ili sličan nivo obrazovanja pohađa više braće ili sestara (i taj broj je različito regulisan, negde je dovoljno dvoje, negde troje) onda ne moraju svi da plaćaju školarinu.

Inače, sa sigurnošću se može reći i da je u Nemačkoj najskuplje studirati na jugozapadu zemlje – dok su studije na istoku, na prostoru nekadašnjeg DDR-a skoro upola jeftinije. Tamo ni jedna savezna jedinica nije uvela školarine, a i troškovi života su mnogo manji. Studentu je za život dovoljno i 600 evra mesečno – dok u Bavarskoj primera radi, bez 1.000 evra ne treba ni sanjati o fakultetu.

Autori: Dijana Roščić

Odg. urednik: N. Jakovljević