Koliko je Evropa ugrožena zbog Ebole? | Mozaik | DW | 02.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Koliko je Evropa ugrožena zbog Ebole?

Prvi slučaj ebole u SAD privlači pažnju svetskih medija iako leglo zaraze ostaje u Zapadnoj Africi. Taj virus je već odneo živote nekoliko Evropljana. Koliko je opravdan strah od tog smrtonosnog virusa u Evropi?

Epidemija ebole ostaće van Evrope, siguran je doktor Jonas Šmit-Hanazit iz instituta „Bernhart Noht“ u Hamburgu: „Možda će biti 'uvoznih' slučajeva, ali naravno da neće biti zaraze kao u Zapadnoj Africi. Uslovi su ovde sasvim drugačiji“, tvrdi taj ekspert za viruse.

Slučaj ebole potvrđen je u Teksasu ove nedelje, ali to se desilo pre nego što je bolest sasvim uzela maha. Pacijent se dugo nalazio u periodu inkubacije. Kod ebole, period od infekcije do prvih simptoma može da potraje do 21 dan.

„Zbog toga je taj pacijent prošao filtriranje. Da je teško oboleo, ne bi mogao da se ukrca na avion“, kaže Šmit-Hanazit. Naime, na mnogim afričkim zemljama putnici se testiraju na simptome kao što je groznica. „Tokom perioda inkubacije možete da letite, naravno, ali dobra stvar je to što ne možete nikoga da zarazite pre nego što zaista obolite“, objašnjava dr Šmit–Hanazit.

Jonas Schmidt-Chanasit vom Bernhard-Nocht-Institut für Tropenmedizin

Dr Jonas Šmit-Hanazit, institut „Bernhart Noht“ iz Hamburga

Doduše, virus može da preživi van tela do 30 časova, ali prenosilac tog virusa mora već da pati od bolesti. Tek kod sasvim obolelih osoba, virus se izlučuje i dospeva u telesne tečnosti u značajnim količinama, objašnjava stručnjak iz Hamburga.

Preventiva je delotvorna

Ebola se ne prenosi vazduhom i nema naznaka da će se to promeniti: „Virusi stalno mutiraju i to ne mora da vodi bilo čemu. Možda bi moglo da se desi da se produži period inkubacije ili da se poveća ili smanji stopa smrtnosti“, kaže doktor Šmit-Hanazit. Iznenadno mutiranje ebole u oblik koji može da se prenosi vazduhom bilo bi veoma neoubičajeno i rizik za to izuzetno je mali, podvlači taj stručnjak: „To je kao da kad biste pokušali da tenk prepravite u avion.“

Otkako je u Zapadnoj Africi izbila epidemija ebole, stručnjaci u Nemačkoj vrše višestruka testiranja. Među njima su i koordinisane vežbe različitih zdravstvenih institucija. Laboratorije i specijalizovani centri za lečenje zajedno formiraju mrežu koja pokriva čitavu Nemačku. „Kada bi pacijent oboleo u Mihnenu ili u Frankfurtu, odmah bi ga stavili u karantin. To je temeljno uvežbano“, kaže Šmit-Hanazit. Rizik od zaraze je mali i u drugim evropskim zemljama: širenje ebole može se ograničiti ili sasvim sprečiti uobičajenim merama predostrožnosti kao što su medicinske rukavice i maske, pranje ruku i dezinfekcija.

Običaji pri sahrani – faktor rizika

Situacija u Zapadnoj Afirici ne može se uporediti sa Amerikom i Evropom, ističe ekert instituta „Bernard Noht“. „Morali bismo da imamo građanski rat koji je do temelja uništio naše zdravstvo, morali bi smo da peremo naše mrtvace i da ih ljubimo“, kaže Šmit-Hanazit. Upravi takvi običaji čine situaciju u Africi toliko teškom.

Drugim rečima, treba izbegavati bliski kontakt sa telesnim tečnostima obolele osobe ili telom preminulog bolesnika. Iako se pokojnici tretiraju na sličan način i u pojedinim krajevima Evrope, Šmit-Hanazit ima poverenja u medicinske institucije Starog kontinenta. „Ovde u Nemačkoj neće biti zaraze. Znali smo da može da se desi da pojedinačni slučajevi dospeju u Ameriku ili u Evropu, ali svi su dobro pripremljeni za to.“