Koliko je daleko Turska? | Politika | DW | 24.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

BiH

Koliko je daleko Turska?

Kakvu korist BiH ima od Turske i da li je turski uticaj u regiji precenjen? Ova su pitanja ponovo aktuelna nakon turskog referenduma o predsedničkom sistemu.

Nakon referenduma na kojem su se Turci izjasnili za uvođenje predsedničkog sistema prema kojem bi nadležnosti predsednika države bile značajno proširene, slavilo se i u Sarajevu. Turski državljani sa prebivalištem u glavnom gradu BiH provozali su se sarajevskim ulicama ističući turske zastave, a u slavlju im se pridružio i manji broj državljana BiH. Rezultate referenduma pozdravio je lider najuticajnije bošnjačke stranke, Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović, ističući da će proširenje predsedničkih ovlašćenja stabilizovati prilike u Turskoj" i učiniti je „još snažnijom regionalnom silom".

Ugledni diplomata i prvi ambasador BiH u Turskoj Hajrudin Somun smatra da se u BiH, ali i van ove zemlje, oko turskog referenduma podiglo previše „prašine". On ističe da se „erozija popularnosti" aktuelnog turskog predsednika Erdogana osetila i na ovom referendumu, jer je veliki broj sekularnih nacionalista, koji su mu ranije obećali podršku, glasao protiv predloženog predsedničkog sistema.

Turska je preokupirana problemima na Srednjem istoku

Kada je reč o BiH i njenim relacijama sa Turskom, Somun smatra da očekivanja pojedinih bošnjačkih lidera nisu zasnovana na realnim činjenicama.

Hajrudin Somun (DW/S. Huseinovic)

Hajrudin Somun

„Mislim da nakon referenduma neće biti posebnih promena u politici Turske prema BiH. Možda će se više promeniti politika BiH prema Turskoj. Ako je Turska podeljena na dva bloka, za i protiv Erdogana, BiH je podeljena na tri. I dok bošnjački blok, odnosno njegovo aktuelno vođstvo, u Erdoganu i njegovoj vladi vidi najvećeg prijatelja, BiH za Tursku više neće imati nekog velikog značaja. Sirijska kriza i drugi problemi Srednjeg istoka toliko su zaokupirali Tursku, da ona više nema mnogo vremena za BiH i Balkan. Kako se Erdoganova Turska udaljava od Evrope, odnosno Evropske unije, tako je moguće i udaljavanje Turske od Balkana. Zato BiH ne treba očekivati neki aktivniji angažman Turske u ovom delu Evrope", kaže Somun za DW.

Naš sagovornik smatra da je Erdogan pragmatičan političar kojem je ekonomija možda važnija od ideologije. „Erdogan u BiH ne vidi neku posebnu korist za turski biznis. S druge strane, BiH nije iskoristila ni sve pogodnosti koje joj je Turska do sada pružila u poslovnoj sferi, poigravajući se s nekim mogućnostima, kao što je to bio slučaj s izvozom mesa. Takođe, bošnjački lideri u BiH koji su sada u vlasti, dele slične ideje, sličnu filozofiju koju ispoljava i turska vladajuća Partija pravde i razvoja AKP. To je, na neki način, filozofija muslimanskog bratstva", kaže Hajrudin Somun.

Uticaj Turske u BiH je „precenjen"

Da je Erdogan „pragmatičan političar" kojem je ekonomija važnija od idologije potvrđuju i poslovni odnosi koje je Turska uspostavila sa Srbijom, a koji u mnogim aspektima prevazilaze relacije između Ankare i Sarajeva. Ekonomski analitičar iz Tuzle Admir Čavalić kaže da je još rano za procene o tome da li će centralizacija političke moći u Ankari dovesti do rasta turske ekonomije.

„To zavisi od stabilnosti tamošnjih institucija, a time i tržišta. Kada je reč o ekonomskim odnosima BiH i Turske, oni su iz delimično precenjeni. To je rezultat činjenice da se ekonomski odnosi dve države obično posmatraju kroz prizmu pojedinačnih poslovnih poduhvata. Statistika pokazuje drugačiju sliku, da je EU najveće izvozno tržište BiH. Kada je reč o trgovini, glavni partneri su Nemačka, Italija, Hrvatska i Srbija. Slično je i po pitanju stranih investicija, gde u periodu posle rata, prednjače Austrija, Srbija i Hrvatska. Ovo, međutim, ne treba da skrene pažnju sa značajnog rasta investiciono-trgovinskih aktivnosti naše države sa Turskom, što svakako treba razumeti kao rezultat dobrih političkih odnosa u proteklih nekoliko godina", kaže Čavalić za DW. On smatra da mala ekonomija BiH može iskoristiti „političku blagonaklnost Turske" u svrhu jačanja vlastite privrede, ali da na dugom roku BiH mora težiti EU, zadržavajući pri tome beneficije ekonomskih odnosa sa Turskom i Rusijom.

Koga podržava Turska?

„Bošnjačkom bloku" koji predvodi SDA odgovara „retradicionalizacija" turskog društva, kaže u komentaru za DW politički analitičar Adnan Huskić. On ističe da su odnosi SDA i AKP značajni, posebno relacije između Izetbegovića i Erdogana, iako je stvarni politički uticaj Turske u BiH „vrlo ograničen".

türkischer Präsident besucht Sarajevo (picture-alliance/dpa/F. Demir)

Erdogan u poseti Sarajevu

„Uprkos čestom pominjanju BiH i Bošnjaka od strane Erdogana i drugih zvaničnika AKP, ta se vrlo glasna podrška u mnogo manjoj meri preliva u konkretnu korist za BiH. BiH sa Turskom ima značajan trgovinski deficit, a Turska je tek na desetom mestu na listi ulagača u BiH, što je u snažnom kontrastu sa njihovim ekonomskim angažmanom u drugim državama, čak i u regiji. Turska se u tom smislu ponaša vrlo racionalno, imajući u vidu prvenstveno sopstveni interes. Situacija se u poslednje vreme poboljšala otvaranjem turskog tržišta za meso iz BiH, ali je kvalitet te saradnje još na relativno niskom nivou", ističe Huskić.

O mogućim zaokretima u politici

Uticaj Turske u BiH je i u političkom smislu „ograničenog karaktera" mada Huskić veruje da će u slučaju zaoštravanja unutrašnjopolitičke situacije u BiH Turska čvršće stati iza SDA i Bakira Izetbegovića. „Da li će doći do okretanja od EU, koje bi bilo komplemetarno očekivanoj promeni kursa nove Erdoganove Turske u velikoj meri zavisi od toga kako će se situacija u BiH odvijati u narednom periodu, s tim da se ovaj potencijal ne sme zanemariti", kaže Huskić. On podseća da je tradicionalna struja u SDA i do sada imala veliki uticaj na prilike u BiH, te da bi sa smanjenjem uticaja EU i jačanjem angažmana nove Turske, moglo doći i do promene kursa najuticajnije bošnjačke stranke u BiH.

Reklama