Koliko je štetno mleko? | Mozaik | DW | 05.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Mozaik

Koliko je štetno mleko?

Čaša mleka dnevno jača kosti. Mleko podstiče dobro raspoloženje – sve su to fraze koje svako zna. Rezultati jednog švedskog istraživanja bacaju sumnju na takve tvrdnje.

Devojčica sa brkovima od mleka se smeje pred kamerama, u ruci čaša mleka, odmah pored puna flaša. Omiljeni reklamni motiv. Isto kao i blještavo belo mleko koje se kao nekom čarolijom meša sa zdravim muslijem. Takve slike svakog dana se mogu videti na ekranima. Asocijacija: sve dok je mleko tu, zdravo je.

Veliko istraživanje

Čak i da je ta poruka preuveličana, rezultati jednog švedskog istraživanja bacaju sumnju na to koliko je mleko zdravo – i to u njegovoj čistoj formi, ne kao dodatku slatkim voćnim pahuljicama ili tome sličnom.

U vremenskom periodu od dvadeset godina, naučnici univerziteta Upsala posmatrali su 61.000 žena i preko devet godina 45.000 muškaraca, kako bi dokumentovali povezanost između konzumacije mleka, visoke smrtnosti i čestih lomova kostiju.

Symbolbild - Joghurt

Mlečni proizvodi kao npr. jogurt nisu opasni po zdravlje, pokazuje studija

Rezultat: smrtnost kod ispitanika koji su dnevno pili tri čaše mleka ili više bila je iznad proseka. Broj lomova kostiju sa druge strane, bio je povećan samo kod žena koje su mnogo konzumirale mleko, ne i kod muškaraca.

Ekard Hojser, iz Saveza mlečne industrije iz Berlina, kritikuje pristup švedskih istraživača i smatra da se istraživanja kao što je ovo koriste kako bi se sumnje ugrubo ispitale. Iz tog istraživanja izvučeni su pogrešni zaključci.

Čak i Karl Mihelson, jedan od koautora studije upozorava na preuranjene zaključke: „Ne možemo da kažemo da je te posledice izazvalo isključivo konzumiranje mleka. Mleko je samo deo slagalice.“

Prvi osumnjičeni

Moguće je, međutim, da su švedski stručnjaci identifikovali potencijalnog krivca u toj slagalici. Oni sumnjaju na D-galaktozu – šećer koji se uglavnom javlja kod kravljeg mleka. Miševi i pacovi kojima je davana ta supstanca, brže su starili i ranije umirali.

Količina koju su dobili je otprilike dve čaše mleka. Drugačije je sa mlečnim proizvodima, poput sira ili jogurta. „U poređenju sa normalnim, kravljim mlekom, mlečni proizvodi koji su fermentirali imaju znatno niži udeo D-galaktoze“, kaže Mihelson.

Hojser sumnja u prenosivost eksperimenta sa životinjama. „Naravno da će životinja ranije uginuti, ukoliko dobija prekomerne količine šećera.“ Nije isto sa ljudima koji dnevno popiju tri čaše mleka – iako ta količina kod odraslih ne može da se smatra normalnom. „Ukoliko su sumnje sa D-galaktozom tačne, žene više ne bi smele da doje jer su vrednosti u majčinom mleku još više nego u kravljem“, objašnjava Hojser.

Symbolbild Milch

Belo - kao na reklami

Otvorena pitanja

Neophodna su dalje istraživanja, smatraju i švedski istraživači. Uostalom, potrebno je ispitati i uticaj štetnih faktora, kao što su hrana, piće, sport ili pušenje. Osobe koje su praćene bile su različite starosti. Rezultat istraživanja Mihelson vidi kao povod za dalji rad: „Ne možemo da damo savet za konzumiranje mleka koji se zasniva samo na jednoj studiji. Rezultate moramo veoma pažljivo da analiziramo. Naša studija pojašnjava jedno: potrebna su nam istraživanja većih razmera.“

Za mlečnu industriju rezultati istraživanja su fatalni, smatra Hauser: „Potrebne će nam biti godine dok ne otklonimo loš utisak.“ Ipak, on vidi i pozitivne strane istraživanja: „Društvo se veoma interesuje za ishranu i dobro je da se govori o mleku.“

Dakle, kada sledeći put sa čašom mleka u ruci sedite pred televizorom na kome se pojavi reklama sa detetom, sa belim, mlečnim brkovima, i dalje možete da – nazdravite.