Koliko Crna Gora žulja Kremlj? | Evropa | DW | 31.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

analiza

Koliko Crna Gora žulja Kremlj?

Crna Gora će postati najmlađa članica NATO. Ta zemlja se pridružuje zapadnoj zajednici iako su njeni građani podeljeni kada je reč o pristupu Alijansi. S druge strane, otpor Moskve je uglavnom samo verbalan.

Crna Gora bi trebalo da se pridruži NATO-savezu početkom juna, posle duge političke borbe između snaga koje su bile za taj korak i protiv njega, a koje su podsticali i politički pritisci iz inostranstva. No, čak je i ulazak u cilju ravninu bio izazov za crnogorskog premijera Duška Markovića koji je učestvovao na samitu NATO u četvrtak. Za vreme fotografisanja sa liderima NATO, predsednik SAD Donald Tramp ga je gurnuo u stranu da bi stao na čelo grupe. Snimak tog incidenta se brzo proširio internetom.

Ta epizoda nije prošla neprimećeno ni u Moskvi, gde je funkcioner Dume Aleksej Puškov otrovno primetio da Tramp „nije bio preterano ljubazan“. „No, u svakom slučaju je pokazao (Crnoj Gori) njeno mesto u Alijansi“, napisao je Puškov na Tviteru.

Kremlj je fokusiran na bivši SSSR

I drugi ruski političari su izrazili razočaranje zbog otvorenog stupanja Crne Gore na stranu SAD. Prošlog meseca, ruski parlament je oštro kritikovao Crnu Goru saopštivši da „aktuelno rukovodstvo države i njegovi zapadni sponzori nisu poslušali glas razuma i savesti“. Ruski poslanici su opružili „spoljne sile“ da pokušavaju da podriju „tradiciju prijateljstva Crnogoraca sa Srbima i Rusima“. U saopštenju se podseća i na „sramotnu epizodu kada je NATO ilegalno bombardovao crnogorsku teritoriju“.

U nedelju uveče je poslanik vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković zadržan na moskovskom aerodromu Domododevo, odakle je nameravao da nastavi put ka Minsku. On je zatim deportovan u Tivat, što je zvanična Moskva obrazložila kontramerama zbog toga što Podgorica učestvuje u evropskim sankcijama protiv Rusije.

Pa ipak, i pored takvog poteza i diplomatskog negodovanja, Kremlj nije spreman da angažuje značajne resurse kako bi držao Crnu Goru van američkog uticaj, smatra Maksim Samorukov iz moskovskog trusta mozgova Karnegi centar. „Crna Gora je daleko od ruskih granica i već je okružena zemljama NATO, a gledano u većim razmerama, bezbednosna situacija u Rusiji će ostati nepromenjena, pridružila se Crna Gora NATO-u ili ne“, rekao je Samorukov za DW.

Crnogorska armija ima oko 2.000 vojnika. Položaj zemlje na Jadranskom moru bi mogao biti strateški važan za Rusiju, jer ruska flota stalno traži prijateljske luke u Mediteranu. No, kako kaže Samorukov, rukovodstvo u Moskvi je trenutno fokusirano na područja koja su bliža Rusiji, poput Centralne Azije, Krima i Kavkaza. „Naravno da postoji i emocionalni aspekt, ali ruski zvaničnici smatraju da su liberalne i prozapadne elite te koje vuku Crnu goru u pravcu SAD, dok su građani uglavnom ostali proruski raspoloženi“, dodao je ovaj stručnjak. Prema njegovom mišljenju, Rusija se ponaša slično kao i u slučajevima Bugarske i Slovačke koje su ušle u NATO poslednjih godina.

Pučisti i „opuštena Podgorica“

Vlast u Crnoj Gori, međutim, nije baš ubeđena u to da je Rusiji svejedno: prošlog oktobra, policija je uhapsila grupu srpskih građana pod optužbom da su pokušali da svrgnu vladu u Podgorici i zaustave pridruživanje NATO-u. U grupi uhapšenih se nalazio i bivši komandant srpske Žandarmerije. Podgorica smatra da su u zaveru bila uključena i dva ruska agenta i to verovatno po nalogu Kremlja. U Moskvi to demantuju. Crnogorski politikolog Ljubo Filipović kaže da je „očigledno“ da Rusija neće da sarađuje u istrazi: „Zasad znamo da crnogorski specijalni tužilac nije dobio odgovor na zahtev da otputuje u Moskvu i tamo sasluša dvojicu Rusa“ koji su povezani sa ruskom Vojnom obaveštajnom službom.

Montenegro Podgorica Proteste gegen die NATO

Podeljeno društvo

Maksim Samorukov, s druge strane, smatra da je reakcija Podgorice bila „suviše opuštena“ za ovako ozbiljan komplot. On primećuje i da crnogorske vlasti nisu zatvorile granice, a nisu ni počele da kontrolišu ruske građane (koji u zemlju mogu da uđu bez vize). Osim toga, postupak zaverenika je bio prilično nespretan, zbog čega je „teško pretpostaviti da je Rusija ozbiljno umešana u organizaciju puča“.

Odluka je pala: Crna Gora je deo Zapada

Učlanjenje u NATO će omogućiti Crnoj Gori da se odupre takvim pritiscima iz inostranstva, kaže Zlatko Vujović, šef centra za monitoring i istraživanje CeMI. Prema njegovim rečima, Srbija je održavala čitavu mrežu sa ciljem da utiče na crnogorsku politiku, uključujući i političke stranke, medije i nevladine organizacije. Posle pristupa Crne Gore NATO-u, „srpski uticaj će bitno oslabiti, osim ako Srbija ne promeni svoju spoljnu politiku i perspektivu u odnosu na NATO. To trenutno ne izgleda tako“, rekao je Vujović za DW i dodao: „Rusija će nastojati da održi uticaj, ali i on će biti manji nego ranije.“

I dok su građani Crne Gore i dalje podeljeni oko pristupa NATO-savezu, formalan ulazak u Alijansu će biti važan momenat u istoriji te države, kaže Vujović. „Čak i sa ovako pomešanim osećanjima, možemo reći da je Crna Gora prešla Rubikon i donela odluku u pogledu te dileme između Zapada i Istoka. Uslovno možemo da kažemo da se pridružila Zapadu, iako moramo reći i da će konsolidacija te prozapadne orijentacije dugo trajati.“

Pogledajte video 04:05
Trenutno na programu
04:05 min

Sporna granica na Prokletijama

DW.COM

Audio i video

Reklama