Kolektivna ostavka rumunske vlade

Kolektivna ostavka vlade Emila Boka nije neočekivana – dok su iz Evrope u Bukurešt stizale pohvale na račun uspešne štednje, Rumuni su na ulicama protestovali oštro, delom i nasilno. Ankete su pokazivale dramatičan pad podrške vladi i predsedniku Trajanu Basesku – on nije podneo ostavku, ali je zato premijer Bok iskorišćen kao žrtveni jarac.

On je na čelu vlade od 2008. i tokom svog mandata je, kako kaže, donosio teške odluke misleći na budućnost Rumunije: „Odlučio sam se za kolektivnu ostavku vlade kako bih smanjio socijalne i političke napetosti u zemlji, ali i kako ne bih ugrozio privrednu stabilnost koju su Rumuni teškom mukom izborili“, rekao je Bok.

Izbori su ionako na jesen

Premijer nije previše skratio svoj mandat s obzirom da su parlamentarni izbori ionako planirani za jesen. Do tada treba naći novog mandatara, a predsednik Basesku je za to mesto predložio dosadašnjeg ministra pravde Katalina Predojua za koga se veruje da može dobiti podršku i dela opozicije.

Ideja se svakako ne sviđa Krimu Antonesku, vođi Nacionalne liberalne partije koja je deo velikog opozicionog saveza. „Ne možemo prihvatiti da predsednik Basesku jednostavno imenuje novu vladu od svojih marioneta. Imamo rešenje: neka građani izađu na izbore i pokažu da li žele drugačiju parlamentarnu većinu i drugačiju vladu.“

U ovom trenutku bi, prema anketama, opozicija sasvim sigurno dobila vanredne izbore. Emil Bok je ostavkom malo rasteretio svoju konzervativnu stranku i dao joj šansu da se oporavi do redovnih izbora. Ipak, stručnjaci su saglasni da odlazeći premijer može da bude zadovoljan radom svoje vlade – Rumunija je izbegla grčki scenario i ostvaruje privredni rast od oko dva odsto što je iznad proseka Evropske unije.

Autor: Nemanja Rujević (dw, ard, afp, ap)
Odg. urednik: Jakov Leon