Koji korona-lekovi su na spisku nemačkih „Preporuka S-3“? | Mozaik | DW | 27.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Medicina

Koji korona-lekovi su na spisku nemačkih „Preporuka S-3“?

Protiv korone se uglavnom bori vakcinama. Istovremeno, mnogi zagovaraju i preparate kojima bi se oboleli lečili. Koji lekovi su do sada isprobani i koji od njih su na spisku u nemačkim „Preporukama S-3“?

U svetu je do sada dato pet milijardi doza vakcine protiv kovida, većinom u razvijenim industrijskim zemljama. Ali, s obzirom na to da su kod većine vakcina potrebne dve doze po osobi, to je dovoljno za oko trećinu čovečanstva.

I dalje se koronom svakodnevno zarazi gotovo 650.000 ljudi. Pet odsto od njih završi na odeljenjima intenzivne nege, a gotovo 10.000 ljudi umire svakoga dana s kovidom 19 ili od njega (stanje krajem avgusta 2021).

Važna je, dakle, i dalje terapija. A tu je medicinska nauka u poslednjih godinu i po mnogo naučila. U Nemačkoj su ti rezultati sažeti u Preporukama S-3 za lekare koje su zajedno sastavila najvažnija nemačka medicinska društva. Šta stoji u tim preporukama?

-pročitajte još: Kakvi su to lekovi za koronu koje nabavlja Nemačka?

Kad oboleli mora u bolnicu ili čak na intenzivnu negu?

Odlazak u bolnicu neophodan je ako pacijent ima teške probleme s disanjem. Starije osobe ili one koje su imale neka ranija oboljenja lekari će pre da upute u bolnicu nego mlađe ljude. Ali, presudna je frekvencija disanja i zasićenost krvi kiseonikom koja ne sme da bude manja od 90 odsto.

Na intenzivnu negu moraju pacijenti čija pluća ne uspevaju da dovoljno kiseonika šalju u krv, dakle kod kojih nastupa „hipoksemična respiratorna insuficijencija“. Takvi pacijenti imaju akutni nedostatak vazduha i frekvenciju disanja od 25 od 30 udisaja u minutu.

U tom slučaju, oni ne uspevaju da izdahnu iskorišćeni vazduh, svež vazduh ne dospeva do dubljih područja pluća i preti im akutno zakazivanje tog organa za disanje.

Pogledajte video 02:24

Nemačka: Vakcina važnija od leka?

Kiseonik ili respirator?

Lekari u takvoj situaciji mogu da prepoznaju oštećenja pluća uz pomoć snimaka. U nekim situacijama pacijenti mogu da dobiju i sepsu.

U tom slučaju radi se o spasavanju života. Pacijentima mora da bude doveden kiseonik tako da on može da dospe u krv. Jedna mogućnost jeste da se pacijent uz pomoć nosne sonde ili maske snabdeva kiseonikom. Ako je stanje teže, onda se crevo kroz usta sprovede u dušnik, koji se zatvori tako da tečnost iz usne šupljine ne može da dospe u pluća. Kroz to crevo pacijentu se upumpava kiseonik pod određenim pritiskom. Pritom se pokazalo da izgledi za preživljavanje rastu ako pacijent češće na duži period leži na stomaku.

Lekovi protiv zgrušavanja krvi, kortikosteroidi, sprečavanje upala

Kako bi smanjili opasnost od tromboze, lekari pacijentima kao dodatno sredstvo daju lek protiv zgrušavanja krvi Heparin (ako ga pacijent podnosi). Uz to se daje kortikosteroid Dexamethason ili u određenim slučajevima glukokortikoid Hydrocortison. Ta terapija bi trebalo da smanji opasnost od upala.

Kortikosteroidi nisu nikakvo čudotvorno sredstvo za pacijente na intenzivnom lečenju. Smrtnost kod pacijenata na respiratoru smanjena je samo od tri do 12 odsto, pokazale su velike studije. Ipak, s obzirom na to da su ti lekovi lako dostupni i da ih pacijenti dobro podnose, bolje je išta nego ništa.

Lekari uz Dexamethason daju i Tocilizumab. To je monoklonalno antitelo koje deluje imunosupresivno, što znači da ograničava prirodni imuni sistem koji nastoji da uništi i odbaci strano telo. Prema studijama, pokazalo se da taj lek ima slab efekat, ali bi ipak mogao da pomogne da se spreči ono najgore.

Lekari, međutim, ne bi trebalo da ga koriste ako je pacijent već na aparatu za disanje. Isto važi i za pacijente kojima nije potreban dodatni kiseonik ili im je potreban malo, stoji u Preporuci S-3.

Monoklonalna antitela specifična za SARS-CoV-2

Monoklonalna antitela koja neutrališu SARS-CoV-2 dugo su bila uzdanica. Tako je recimo bivši američki predsednik Donald Tramp kada se zarazio koronom dobijao lek REGN-COV2, koji proizvodi tvrtka „Regeneron“. Ta materija, koja se sastoji se od mešavine dva monoklonalna antitela, dobila je u SAD upotrebnu dozvolu za slučaj nužde. U studiji treće faze objavljenoj 12. aprila 2021, navodi se da je kod ljudi koji su se tek nedavno zarazili i još nisu imali simptome, bilo moguće smanjiti rizik od teškog oboljenja. A onaj ko je imao simptome, brže je ozdravio i osetno je smanjena opterećenost organizma virusima. Nemačka Preporuka S-3 taj lek, međutim, ne spominje.

Ali zato spominje Bamlanivimab. On funkcionira slično kao i REGN-COV2, ali on se direktno povezuje na spajk-protein virusa. Prema jednoj kliničkoj studiji, i taj lek osetno je smanjio broj pacijenata koji su morali na bolničko lečenje.

Ipak, nemački lekari ne preporučuju primenu Bamlanivimaba kod ljudi s umerenom do teškom infekcijom, ako se leče u bolnici. Razlog su nuspojave. Recimo, više pacijenata je moralo nakon uzimanja toga leka na dijalizu.

Postoji i jedan izuzetak: pacijenti koji imaju najmanje jedan faktor rizika za potencijalno težak tok bolesti, mogu da dobijaju monoklonalna antitela specifična za SARS-CoV-2 sve dok simptomi ne nestanu. Očekuje se, naime, da oni koji dobiju antitela verovatno neće imati simptome ili će imati blage simptome. Kod takvih pacijenata rizik od nuspojava manji je nego opasnost virusne infekcije.

Lečenje krvnom plazmom izlečenih pacijenata

Ideja koja stoji iza te vrste terapije je jednostavna: ako je neko ozdravio od kovida, on ima dovoljno antitela u krvi i mogao bi da ih donira obolelima. U praksi je to, međutim, mnogo komplikovanije.

Studije o toj vrsti terapije nisu pokazale nikakve pozitivne rezultate: ni u pogledu smrtnosti, niti kada je reč o poboljšanju zdravstvenog stanja pacijenta. Šta više, kod pacijenata koji su dobili krvnu plazmu izlečenih nastupile su neželjene nuspojave.

Načelno je teško naći odgovarajućeg donora plazme, a i primena preparata s plazmom je komplikovana poput transplantacije organa.

Lekovi koje „Preporuka S-3“ ne preporučuje

U „Preporuci S-3“ spominju su još neke efikasne materije od kojih se mnogo očekivalo u lečenju obolelih od kovida 19 – ali nisu ispunile očekivanja. To su antibiotik Azithromycin ili sredstvo protiv parazita Ivermectin. Njih nemački lekari ne preporučuju u lečenju pacijenata u bolnicama, isto kao ni često hvaljeni vitamin D3.

Ne preporučuju ni antivirusne lekove Ritonavir i Lopinavir, bez obzira da li se oni uzimaju pojedinačno ili u kombinaciji s Interferonom koji podstiče imuni sistem i deluje antivirusno.

Na proveri nije prošao ni antivirusni lek Chloroquin, odnosno Hydroxychloroquin, kao ni Anakinra, koji obuzdava upale. Baricitinib koji deluje imunosupresivno pokazao je u kombinaciji s antivirusnim Remdesivirom da pacijenti koji su imali težak tok bolesti brže ozdrave od kovida 19. Ali smanjenje smrtnosti nije pokazala ni terapija sa ta dva leka.

Nijedan lek nije bolji od vakcine

Istraživanje poznatih i novostvorenih medikamenata pokazalo je da nema na vidiku čudotvornog leka protiv korone. I nijedna terapija lekovima nije se pokazala boljom od vakcinacije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu