Ko to tamo „truje“?

Naziv novog albuma „Malo morgen“, ali stvarno, odražava njihovu tendenciju za mešanjem, ne samo jezika (srpski i nemački), već i muzičkih stilova. U četvrtak su u Kelnu „Trovači“ započeli turneju diljem Nemačke. O dosadašnjem sedmogodišnjem muzičkom stvaralaštvu, novom albumu, turneji i isplativosti rada na alternativnoj sceni, razgovarali smo sa frontmenom „Trovača“, Dankom Rabrenovićem.

Prvi album „Balkanplatte“ bio je omaž jugoslovenskom novom talasu, na kome su obrađeni najveći hitovi iz osamdesetih, uz koju su članovi ovog benda odrastali. Drugi album „Kuku lele“ bio je kompletno autorski materijal, na kome su „Trovači“ počeli da obrađuju tematiku njihovog života u egzilu. Tada su i počeli da pišu tekstove i na nemačkom jeziku. Šta je na trećem albumu?

„Na trećem albumu, osim obrade velikog hita iz 1982. godine ‘Sternenhimmel’ (zvezdano nebo, prev. aut.) nemačkog muzičara Hubertal Kaha, sve numere su kompletno autorske. Radujemo se novom albumu. S obzirom na to da sada imamo dva autorska albuma, možemo na nastupima da sviramo pretežno naše pesme. Verovatno ćemo u buduće na koncertima svirati samo tri-četiri pesme jugoslovenskog novog vala, sve ostale će biti naše“, kaže Danko.

Negde između dve kulture i dve muzičke tradicije, „Trovači“ su uspeli da stvore zvuk koji se kao otrov uvlači u uši, nekontrolisano pokreće noge i ruke, i jednostavno izaziva bolest pevanja. I ovoga puta, mešavina kojoj „Trovači“ teže, izazvala je novu „eksploziju“.

„Tekstovi na ovom albumu su ponovo mešavina. Dakle, tri-četiri pesme su na nemačkom, ostatak na srpskom jeziku. A osim jezika, mešali smo i stilove – of bit, ska, rege, pank-rok, rok, a ima čak i malo popa… Eto, posle sedam godina koliko postojimo, zapravo ovo je konačno neki ‘trovači-zvuk’. Ovaj album je nešto tvrđi i energičniji. Zvuk je poseban, jer je sve snimano analogno u studiju. Svi zajedno, na jedan-dva-tri… Kao Bitlsi u stara-dobra vremena.“

Slaba zainteresovanost sa Balkana

Zbog jezika, za sada su najviše nastupa imali u Nemačkoj. Ipak, ova analogija se do sada nije pokazala i kada je reč o odnosu drugog jezika na kome pevaju i njegovog govornog područja.

„Bilo gde da nas ljudi zovu, mi se rado odazovemo pozivu. Do sada smo svirali u okviru nemačkog govornog područja. Sada obilazimo Nemačku uzduž i popreko, uključujući najveće nemačke gradove. Verovatno ćemo tokom februara i marta svirati i u Austriji i Švajcarskoj. Ipak, poziv sa Balkana još nismo dobili, iako ljudi dole znaju za nas, ali svi ti kontakti i dalje nisu urodili plodom.“

Ljudi sa Balkana, u Nemačkoj, osim što su vremenom formirali ono što se popularno zove dijaspora, čine i značajan deo publike koju, svojim rifovima, „truju“ četvorica mladića iz Diseldorfa.

„Naša publika je alternativna urbana publika, koja nije baš luda za balkanskim turbo-folkom. Pre svega, u delovima Nemačke gde ima dosta naših ljudi. Ali i Nemci su često brojni na našim svirkama. Oni koji su otvoreni za nove stvari i kojima ne smeta što su tekstovi pesama na nekom egzotičnom jeziku kakvim oni doživljavaju srpski jezik. Dakle, publika nam je, zapravo, pretežno nemačka, iako većinu stvari pevamo na srpskom jeziku.“

Na sledećoj strani:

Nastup na paradi kiča

Nastup na paradi kiča

Sa prvog albuma, budući da su to bile samo obrade, najviše se vrtela pesma od Idola – „Maljčiki“. Na drugom albumu najbolje je prihvaćena pesma na nemačkom jeziku – „Paradiz“, ali i stvar „Kako-tako“, sa kojom su „Trovači“ hteli da predstavljaju Nemačku na pesmi Evrovizije u Beogradu, 2008. godine. Za nju, Danko kaže da je „jedna totalno antievrovizijska pesma, koja ima samo dve reči, i traje svega minut i 43 sekunde“.

„Tu pesmu, ‘Kako-tako’, smo poslali NDR-u. Oni su nam ubrzo odgovorili da nam se zahvaljuju na toj našoj ponudi, te da su se, ipak, odlučili za grupu ’No Ejndžels’. Međutim, onda se, u pet minuta do dvanaest, neki od urednika setio da nas pozove na gran-pri parti u Hamburgu, gde smo potom svirali pred deset hiljada ljudi. Bilo je veoma smešno kada smo se sa takvom pesmom pojavili među nemačkim šlager zvezdama poput Nikol, koja je ranije pobedila za Nemačku. Tu su bili i Tomas Godoj i Mark Medlok, od takozvanih mladih super zvezda. Našli smo se u veoma čudnom društvu, ali smo svojim nastupom uneli malo pank energije u paradu kiča i šljokica.“

Rok muzika je najskuplji hobi

O isplativosti stvaranja muzike na alternativnoj sceni, gotovo nijedan muzičar nema stav, kome, pre nego što se izgovori, ne prethodi jedno veliko „Ufff“. Pošto je zdušno ispustio kroz telefonsku slušalicu ovih nekoliko fonema, koje po sebi obiluju iskrenošću, Danko, ipak, ukazuje na veliku razliku između sviranja u Nemačkoj i Srbiji.

„Bavljenje takozvanim nezavisnom, rok muzikom (independent rock and roll), je najskuplji hobi na svetu. Jer, sav novac koji uspemo da zaradimo od koncerata i prodaje materijala, ponovo ulažemo u stvaranje nove muzike. Niko iz benda ne živi od bavljenja muzikom. Ipak, u boljem smo položaju nego slični bendovi našeg kalibra na Balkanu. Ovde u Nemačkoj mi imamo više prilike da sviramo jer je infrastrukura kvalitetno urađena. Ovde postoji otprilike 100 do 150 klubova gde možemo da sviramo. I, osim što su opremljeni najsavremenijom opremom, vlasnici klubova su spremni i da plate da ‘Trovači’ dođu i odsviraju svoje hitove.“

„Trovači“ su na okupu već sedam godina. Na koji način će nastojati da pomirenjem prošlosti i sadašnjosti ne izgube budućnost?

„Čovek mora konsekventno da se bavi muzikom, minimum deset godina, da bi nešto uradio. Nije moguće da se posle godinu dana napravi velika stvar, osim ako nije reč o instant bendovima ili pevačima-projektima, koji veoma brzo padaju zaborav. Ako se čovek muzikom bavi na stari način – ide u studio snima, peva, komponuje, pravi svirke – to bi trebalo da radi dugi niz godina da bi video da li će od toga biti nešto veće i ozbiljnije. Mi sviramo već sedam godina, i evo, imamo tri albuma iza nas. Za tri godine, kada budemo obeležavali deceniju rada, uz nadasve još makar jedan album, podvući ćemo crtu i postaviti veliko pitanje – gde ovo vodi? Hoćemo li da se rastajemo, ili da radimo još ozbiljnije? U svemu tome, podrška kako međusobna, ali i sa strane, je presudna.“

Posetite sajt „Trovača“ i poslušajte neke od njihovih hitova prateći link ispod teksta

Autor: Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević