Ko to ide pored mene?

Na pitanje da li je u Trebinju bezbedno za Bošnjake povratnike, glavni imam za istočnu Hercegovinu ef. Husein Hodžić vraća priču vekovima u nazad i kaže da je na ovim prostorima uvek bilo teško manjinskom narodu pominjući kako i danas ima kuća Bošnjaka u kojima postoje tuneli od jedne do druge koji su služili za zaštitu od uskoka, hajduka; ako padne jedna kuća da se brani druga. A šta se dešava danas?

Opljačkane kuće

„Nedavno je šest kuća opljačkano. Bošnjaci su prvi put opljačkani kada su otišli. Onda su se vratili. Uredili svoju imovinu, popravili, uljudili... pa je onda neko opet došao i opljačkao. O kakvom mi povratku treba da pričamo i o kakvoj sigurnosti. Ko je kriv? Prvo lokalna vlast, onda vlasti Republike Srpske, vlast na nivou države Bosne i Hercegovine. Nema sigurnosti. Ja je nisam osetio“, kaže imam Hodžić.

Ostvaren povraćaj imovine

Što se povratka u Trebinje tiče gradonačelnik Trebinja dr Dobroslav Ćuk kaže da se povratak u Trebinje ostvario 100 odsto u smislu povraćaja imovine. Ljudi su renovirali svoju imovinu, a žive po Evropi.

„Evo navešću primer Andana Bračkovića sa kojim sam prijatelj. Adnan dođe u Pridvorce. Zovne me prethodno iz Banja luke i kaže sledeći vikend dolazim u Trebinje. Moramo u Pridvorcima nešto da popijemo, “okrenućemo nešto“ i tako...“

Ali, imam Hodžić nema tako svetlo mišljenje o pravima na povraćaj imovine.

„Šta mi imamo više da pričamo kada je SPC vraćena sva imovina i još puno toga poklonjeno, a naš deo imovine prodala je srpska vlast na tenderu prošle godine u Banja luci. Možemo li pričati o nekakvoj jednakosti. Ne možemo.“

Čeka se zakon o restituciji

Što se tiče povraćaja vakufske imovine, gradonačelnik Trebinja, Dobroslav Ćuk ipak kaže da je to sve zakonom regulisano.

„Ja sam bio na oštrici od ovdašnjeg imama gospodina Hodžića i još nekih ljudi koji nisu dobronamjerni i oni traže nešto što jedan načelnik opštine ne može da uradi. Opština to ne može da uradi u ovom trenutku, jer se čeka zakon o restituciji.“

Ipak, postoje ljudi koji su odlučili da se vrate. Povratak iz Holandije u Trebinje je za porodicu Begović bio je otrežnjavajući.

„Mogu da kažem da se u nas uvukao strah. Ko to ide pored mene? Zašto me tako gleda? Kako će reagovati na mene ako čuje da sam ja Muslimanka? U početku je bilo malo teško... Imali smo neke sitne probleme koje smo mi na lep način rešavali. To su mahom bili balavci od petnaestak godina koji su provocirali i mi nismo reagovali na način na koji su oni očekivali i onda je ta provokacija prestala.“

Kakva je bezbednost u Trebinju?

Protekle nedelje zapaljena je kuća, vlasništvo Bošnjaka, koja je bila i povod da se zapitamo o bezbednosti u Trebinju. Ali, prema policijskim izvještajima to nije bio sukob na nacionalnoj osnovi. Jer, kuću su koristili podstanari srpske nacionalnosti, a krivci su već procesuirani i slučaj je predat Okružnom tužilaštvu. U policiji nas uveravaju kako je sve pod kontrolom, a i načelnik Ćuk kaže da u Trebinju bezbednosne prilike nisu idealne, ali da ipak sve funkcioniše. Gospođa Begović kaže:

„Provokacije su na svakom koraku. Samo ako saznaju da ste neko drugi, da niste pravoslavac, odmah dolazi do kojekakvih provokacija. Ali bez obzira na sve, više me neće niko oterati odavde. Nema teorije. Vratila sam se u svoje, na svoje. U redu, ja sam iz Bosne, muž mi je iz Hercegovine i njegovi stoljećima ovde žive. I ko to sada može negirati da on nije Trebinjac.“

Ipak, kao i u mnogim drugim sredinama odakle su pripadnici jednog naroda na bilo koji način odlazili, nema povratka mladih. Mladi Bošnjaci u Trebinju su endemska vrsta.