„Ko tamo ratuje kad vas dvojica spavate u istom krevetu?“ | Evropa | DW | 22.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

reportaža

„Ko tamo ratuje kad vas dvojica spavate u istom krevetu?“

Neka prijateljstva su večna, recimo izviđačka. Kada je počeo rat u BiH, desetine Srebreničana su upravo bile u Ohridu na okupljanju izviđača. Druže se i danas. Neki su ispričali svoje priče reporteru DW.

„Rođenog brata nemam, ali Bato iz Skoplja je moj izviđački brat. Na mojoj svadbi je bilo 17 gostiju iz Skoplja“, priseća se Amir Mehmedović Gera, penzioner iz Srebrenice. „Ta prijateljstva su večna. Tri prijatelja iz Skoplja, strastveni ribolovci, dolaze mi uskoro u goste na pecanje i druženje. Tada se okupi društvo pa priči i veselju nema kraja“, kaže Gera.

Na letovanje u Izvidnički centar Ohrid izviđači iz Srebrenice u jednom autobusu i nekoliko „fića“ prvi put odlaze u julu davne 1974.

Od tada pa do početka rata pedesetak Srebrenčana gotovo svake godine letuje u Ohridu. Taborovanje pod šatorima u uslovima sličnim vojničkom životu davali su mladim ljudima iz cele Jugoslavije priliku za nova poznanstva, druženja, letnje ljubavi i sklapanja velikih prijateljstava koja traju i do danas.

Srebrenčani su se najviše družili sa izviđačima iz Skoplja i tadašnjeg Titovog Velesa. Poznanstva sa izviđačima iz skopskih odreda prerastala su neretko u velika prijateljstva.

Kada je ratno ludilo krenulo i na prostoru Bosne i Hercegovine, pedesetak mladih Srebreničana i nekoliko porodica se našlo u Skoplju kod prijatelja. Bosanci su primljeni od Makedonaca kao da su najrođeniji.

„Nismo ni mi imali mnogo. Makedonija je siromašnija zemlja od Bosne i Hercegovine, ali delili smo sve do zadnjeg parčeta hleba“, kaže Sonja Gaševa za koju su tada Srebrenčani govorili da im je druga majka. Njenu kuću u Briselskoj 7 su zvali „Bosanskom ambasadom“.

Sonja je uvek nalazila bar neko rešenje za njihove probleme, od smeštaja, hrane ili novca za nastavak puta. I sama je pozajmljivala od prijatelja pa vraćala kada i njoj vrate.

Ivan Taušanov u svoju kuću je primio bračni par sa troje male dece i podelio sa njima bukvalno sve što su imali. U stalnom kontaktu su i danas.

Stari izviđači obnavljaju veze

Zanimljiv je i detalj kojeg se seća Dončo Petrovski, nekadašnji Sekretar Saveza izviđača Makedonije i dugogodišnji rukovodilac centra u Ohridu. Danas je penzioner koji živi u Skoplju ali i dalje tri meseca svake godine, volonterski, pomaže i radi kao magacioner u Centru.

„Početkom rata u BiH kod mene je došao jedan prijatelj iz Srebrenice. Posle nekoliko dana dolazi i drugi sa suprugom i troje male dece. Stan je mali pa su u jednoj sobi spavali moja supruga sa dve kćerke i supruga ovog prijatelja sa decom. Ja na otomanu, a prijatelji iz Srebrenice zajedno na kauč“, priča Petrovski.
„Do rata Bosance nismo ni razlikovali kao Srbe, Muslimane i Hrvate. Tada mi je palo na pamet da je jedan od mojih prijatelja Musliman, a drugi pravoslavne vere, pa ih pitam 'Ko tamo ratuje kad vas dvojica spavate u istom krevetu?'“ priseća se Dončo.

Okupljanje u Ohridu

Okupljanje u Ohridu

Kako je vreme odmicalo, većina Srebrenčana je otišla diljem sveta, a nekolicina je u Makedoniji dočekala kraj rata.

„Ta prijateljstva sa Makedoncima i naš odlazak u Skoplje početkom rata mnogima od nas su verovatno spasili život“, kaže Sabit jedan od brojnih „podstanara“ kod Sonje tada. Danas živi u Australiji.

Nakon okončanja sukoba na tlu bivše Jugoslavije izviđački savezi novonastalih država ulaze u sastav Svetske organizacije Skauta. Stariji članovi koji se nazivaju „brđani“ pokreću susrete koji obnavljaju pokidane veze.

Angelče Gušev Guše, starešina izviđača iz Velesa, kaže u šali da na tim susretima brđana još živi stara Jugoslavija.

„Inicijativa je došla iz Hrvatske i to funkcioniše već šest godina. Ne dolaze jedino Slovenaci, ne znam zašto. Sastajemo se svake godine u drugoj zemlji. Generacije se smenjuju ali veze ostaju i jačaju“, priča on.

„Nastojimo da naša dobra iskustva prenesemo na mlađe, da nastave onako kako smo se mi družili do raspada zajedničke nam države. Želimo da deca rođena nakon ratova koja su sada punoletna shvate da smo mi svi mogli i živeli zajedno, da niko nikom nije bio neprijatelj.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM