Ko su profiteri straha od epidemije?

Međutim, strah od zaraze se širi svetom i postavlja se pitanje – ko od toga profitira?

Najpre je na konferenciji za štampu povodom prvih slučajeva obolelih u Bavarskoj, ministar zdravlja te pokrajine pomenuo Tamiflu kao lek koji uspešno suzbija grip. A zatim je i savezna ministarka zdravlja na drugoj konferenciji za štamu rekla:

„Druga stvar koja umiruje jeste da se u svim slučajevima do kojih je došlo, i u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazuje da antivirusna sredstva kojima raspolažemo deluju kao lekovi, poznajete to pod imenom Tamiflu. Na primer, prilikom upotrebe leka u prvih 48 sati po izbijanju simptoma postignuto je dobro dejstvo i svi slučajevi i van Meksika, prema mojim saznanjima, nemaju smrtan ishod, nego mogu da se leče i većina obolelih je već na putu ozdravljenja“.

Tamiflu ponovo u igri

Iz reči ministarke ne može da se razabere koliko ljudi je od kojih lekova ozdravilo, niti koliko takvih lekova ima, nego samo da „lekove poznajemo pod imenom Tamiflu“. Teško je zamisliti bolju reklamu za lek koji već godinama proizvodi farmaceutski megakoncern „Roš“. Ovaj koncern je svojevremeno ostvario veliku dobit prodajom Tamiflua kao leka za ptičji grip. Samo sa lekovima za rak, „Roš“ ostvaruje obrt veći od milijardu dolara godišnje. Sada je Tamiflu ponovo u igri, a samo tokom prva tri dana epidemije meksiökog gripa akcije „Roša“ su skočile za četiri odsto. Uz ovu švajcarsku kompaniju ističu se i takođe švajcarski „Novartis“, kao i francuski „Sanofi-Avantis“, te britanski koncern „Glakso-smit klajn“.

No, na gripu ne zarađuje samo moćna farmaceutska industrija. List „Fajnenšl tajms dojčland“ objavio je o tome zanimljiv tekst u kome se ističe i „Top glav“ – najveći svetski proizvođač gumenih rukavica. Na gripu dobro zarađuju i proizvođači medicinske opreme, „Simens“ i „Filips“.

U najveće gubitnike spadaju aviokompanije, čije akcije na bezi padaju gotovo već i pri samom pomenu mogućnosti da izbije neka zaraza. Grip A je počeo da se širi u trenutku kada su te akcije ionako slabo stajale zbog ekonomske krize. Avioprevoznici su stradali i u vreme epidemije SARS-a 2002. godine.

U neposrednoj vezi sa aviokompanijama su i turističke organizacije, jer u kriznim vremenima, pogotovo kada vlada neka epidemija, ljudi jednostavno ne putuju daleko na odmor. Ali turistička branša je poznata i po tome što se relativno brzo oporavlja posle kriza – kada se malo zaboravi na strah i turisti ponovo počnu da uplaćuju paket-aranžmane na morima.

Dobrosusedski odnosi

Sam Meksiko je u SAD izvezao robu u vrednosti od 218 milijardi dolara. Meksiko je najvažniji trgovinski partner jedine preostale supersile. Meksički kamioni, međutim, ne smeju na američko tlo zbog američkih mera bezbednosti: robu na granici preuzimaju američki kamioni, što je mera na koju je Meksiko odgovorio uvođenjem visokih kaznenih carina. Početkom aprila, američki predsednik Obama je obećao da će dozvoliti meksičkim kamionima ulazak u okviru zone slobodne trgovine NAFTA. Otkako je izbio svinjski grip, tu dozvolu više niko ne spominje. Ima i posmatrača koji slute pooštravanje imigracione politike Vašingtona prema južnom susedu.

U velike gubitnike zbog gripa spadaju i proizvođači računarskih igara u kojima se takmiče „umreženi“ timovi, jer se takvi timovi uglavnom okupljaju po igračnicama koje su sada opustele – iz straha od prenošenja virusa. Smatra se da će sada uzeti maha igranje igre „Vorld of vorkraft“ koja se igra od kuće. Stručnjaci kao dobitnike u ovoj krizi pominju i firme za mobilnu telefoniju, kao što je to i najavio menadžer koncerna „Amerika movil“, Rogelio Galjegos, rečima: „Ljudi će ostajati kod kuće i telefonirati više nego proteklih meseci“.

Autor: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Dijana Roščić