Ko sme da se suprotstavi Americi?

Edvard Snouden i dalje traži zemlju koja bi mu pružila utočište. Podneo je 21 zahtev za azil. Neke države se još nisu izjasnile. Pozitivni signali stižu iz Venecuele. Ostali njegovi zahtevi su u većini zemalja odbijeni – uglavnom iz „formalnih razloga“.

I Nemačka je odbila Snoudena. Nekolicina opozicionih političara su na to reagovali ogorčeno i prebacili saveznoj vladi da je licemerna. No, Nemačka nije jedina zemlja, koja očigledno izbjegava konflikt sa SAD. Francuska i Portugalija su u sredu zabranile da avion bolivijskog predsednika Eva Moralesa preleti iznad tih zemalja jer se sumnjalo da se u njemu nalazi Edvard Snouden.

Preventivna poslušnost?

Teško je reći da li su Sjedinjene Američke Države vršile pritisak na te evropske države. Isto tako je moguće da su te zemlje delovale „preventivno poslušno“, kaže Kristijan Lamert sa Slobodnog univerziteta u Berlinu. Jedan od mogućih razloga bi mogao da bude i taj da bezbednosno-politička saradnja obaveštajnih službi funkcioniše dobro i da su američke tajne službe tako očigledno sprečile terorističke napade. Nemci i druge evropske zemlje zato itekako profitiraju od nadzora NSA i kompanije“.

Nadalje, predstoje i pregovori o Transatlantskoj zoni slobodne trgovine između Evropske unije i SAD. Evropska unija očekuje da će ukidanjem carina ostvariti uštede u koje se mere dvocifrenim milijardskim iznosima. Osim toga, oba partnera se nadaju da će doći do ekonomskog rasta i povećanja broja radnih mesta. „Zato se naravno nastoji da se ne pokvari politička klima“, objašnjava Lamert u razgovoru za Dojče vele.

Zajednička bezbednosna politika, zajednički ekonomski interesi, zajednička borba protiv finansijske krize – i to bi se, prema proceni istoričara Detlefa Junkera sa Univerziteta u Hajdelbergu, možda prokockalo u slučaju da se deluje protiv SAD kada je u pitanju Snouden. Junker dodaje da vlade evropskih zemalja moraju da odvagaju da li zbog njega žele da rizikuju načelni konflikt sa SAD.

U slučaju Nemačke, osim toga, nije jasno u kojoj su meri otkrića o očigledno dalekosežnim prisluškivanjima američke tajne službe NSA zaista bila iznenađujuća za nemačku politiku. Lamert smatra da su izjave nekolicine nemačkih političara o Snoudenovom zahtevu za azil čista izborna kampanja. U Nemačkoj su u septembru izbori za novi Bundestag.

Sjedinjene Američke Države će ostati moćne

Nezavisno od pitanja da li je na evropske države u slučaju Snouden direktno vršen pritisak, za Sjedinjene Američke Države je samorazumljivo da mogu da vrše pritisak na veliki broj država u svetu, kaže dobar poznavalac SAD, Detlef Junker. Razlog za to je američka vojna moć. „SAD su nakon Drugog svetskog rata postale velika vojna sila“, podseća Junker, „na koju danas otpada gotovo polovina svih vojnih izdataka na svetu, koja ima oko 1.000 delom i tajnih vojnih baza po svetu, i koja svako mesto na Zemlji može da napadne u roku od 20 minuta.

Usto su SAD vojna sila, dodaje Junker, koja je nakon Hladnog rata zadala sebi u zadatak da spreči da neki regionalni hegemon na nekom drugom kontinentu uopšte i dospe u mogućnost da ugrozi tu njihovu globalnu vodeću ulogu. Naravno da je demonstracija vojne moći, iako ne i u odnosu sa Evropom, i dalje sredstvo američke spoljne politike“, kaže taj istoričar.

Pitanje je, međutim, mogu li Sjedinjene Američke Države, s obzirom na unutrašnjopolitičke probleme i rastuću konkurenciju u Aziji, i dalje da dopuštaju takve hegemonističke težnje. Junker vidi nekoliko razloga zbog kojih će Sjedinjene Američke Države ostati moćne: zbog njihove vodeće uloga na području informacionih tehnologija, njihovih nastojanja da eksploatacijom naftnih i gasnih nalazišta u sopstvenoj zemlji postanu nezavisni od sirovina iz na primer Saudijske Arabije, i jak dolar. „To su indikatori da će Amerika svoj položaj u svetu održati2, poručuje Junker.

Autorke: Dženifer Fracek / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković