Ko se boji Džordža Sorosa? | Politika | DW | 01.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Demokratija

Ko se boji Džordža Sorosa?

Fond za otvoreno društvo i njegov osnivač Džordž Soros često su cilj napada novih autokrata u zemljama centralne i jugoistočne Evrope. To trenutno vrlo dobro može da se posmatra i na primeru Srbije.

Za Nikolu Srbova, novinara makedonskog provladinog online-portala „Kurir“ i jednog od osnivača organizacije „Stop Operation Soros“, koja se predstavlja kao nezavisna i nevladina, nema nikakve sumnje odakle dolazi najveća opasnost po njegovu zemlju. „Institut Otvoreno društvo i njen osnivač Džordž Soros koriste svoja finansijska sredstva i ljude kako bi podržali nasilje u Makedoniji. Oni su monopolizovali civilni sektor i potisnuli druge organizacije“, izjavio je Srbov na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja svog udruženja početkom ove godine.

Njegov kolega Cvetin Cilmanov iz državne novinske agencije MIA bio je još direktniji: „Soros podriva suverenitet Makedonije kao države! To se ne može tolerisati!“ Stavovi njih dvojice su tako sasvim u skladu sa stavovima donedavnog premijera Nikole Gruevskog koji je, tokom predizborne kampanje, pred oduševljenim pristalicama uzvikivao: „Borićemo se za desorošizaciju Makedonije! Niko spolja ne sme da ima kontrolu nad našim civilnim društvom!“

Dimna zavesa

Sasvim drugačiju strategiju američki milijarder mađarskog porekla sledi navodno u svojoj staroj domovini, barem ako je verovati premijeru Viktoru Orbanu. „Radi se o tome, da Džordž Soros, nevidljiv za javnost i uz pomoć svojih mađarskih organizacija, ogromnim sumama novca potpomaže ilegalno doseljavanje u zemlju“, izjavio je nedavno Orban objašnjavajući zašto bi trebalo onemogućiti rad Fonda za otvoreno društvo i njegovog Centralnoevropskog univerziteta (CEU) u Budimpešti. „Soros finansira mrežu lobističkih organizacija koje se kriju iza maske civilnih udruženja, koje imaju svoje portparole, svoje medije, zapošljavaju stotine ljudi i imaju svoje univerzitete.“ Mađarska protiv toga mora da se brani, kaže Orban.

Goran Buldioski, Direktor Open Society Foundation for Europe

Goran Buldioski: Traži se žrtveni jarac koji može da se optuži da je kriv za sve

Te optužbe u potpunosti odbacuje Goran Buldioski, direktor Fonda za otvoreno društvo za Evropu sa sedištem u Budimpešti. „Sve je to dimna zavesa, bacanje građanima prašine u oči. Traži se žrtveni jarac koji može da se optuži da je kriv za sve probleme, za sve što u nekom društvu i u nekoj državi ne valja“, kaže Buldioski za DW. Tako je recimo moguće da se Soros i Fond za otvoreno društvo u Rumuniji napadaju kao oni koji deluju pro-mađarski, dok se istovremeno s druge strane granice, u Mađarskoj napadaju kao anti-mađarski elementi. „Ne postoji neka zajednička, koherentna linija napada na Fondaciju. Svi uzimaju ono što im u datom trenutku odgovara“, naglašava Buldioski.

Cilj: razvoj otvorenog društva

Džordž Soros rođen je u Budimpešti 1930. godine. Usprkos jevrejskog porekla, porodica je uspela da preživi nacističke progone tokom rata. Kada su 1947. komunisti u Mađarskoj preuzeli vlast, Soros napušta zemlju. Studira u Londonu, da bi se kasnije preselio u SAD. Svetski poznat postao je 1992. kada je na berzi spekulisao na pad britanske funte – i na tome zaradio milijardu dolara.

Prva nacionalna ekspozitura njegovog Fonda za otvoreno društvo otvorena je još 1984. u Budimpešti, ali do većeg širenja mreže dolazi tek nakon pada berlinskog zida 1989. Cilj fondacije je sledeći: „Pomaganje u uspostavljanju društva u kojem se čuju različita mišljenja, društva u kojem niko nema monopol na istinu i gde može otvoreno da se raspravlja o različitim ekonomskim, političkim i socijalnim temama“, objašnjava Buldioski. Radi se o društvima u kojima niko nema monopol na rešenja i u kojima većina ljudi profitira od ekonomskog i socijalnog razvoja.“ To se odražava i na strukturu finansiranja aktivnosti Fondacije. Tako je za tekuću 2017. godinu predviđen ukupni budžet u iznosu od 914,7 miliona američkih dolara, od čega je 28 odsto namenjeno za podršku razvoju demokratije i ljudskih prava, 18 odsto za ekonomski razvoj, a 15 procenata za podsticanje pravnih reformi i jačanje vladavine prava i pravne države. Osim toga, 14 odsto novca potrošiće se na podršku medijima i novinarima, a osam procenata na različite obrazovne programe.

Stvaranje klime straha

Upravo u toj vrsti angažmana kriju se razlozi za napade na američkog filantropa. Soroseva fondacija, naime, nije u klasičnom smislu humanitarna organizacije, već je pre svega usmerena na razvoj društva. Za sve neprijatelje otvorenog društva koji svoju moć baziraju na autoritarnosti, klijentelizmu, nepotizmu i netransparentnim procesima donošenja odluka, koncept jačanja slobode medija, demokratskih institucija i pravne države nikako ne odgovara.

Ungarn Proteste in Budapest

Protesti u Budimpešti protiv najave zatvaranja Centralnoevropskog univerziteta (CEO)

Međutim, prema mišljenju Gorana Buldioskog, najveći problem u stvari i nisu napadi na sam Fond za Otvoreno društvo i njenog osnivača. „Soros je figura koju je zgodno napadati, on je vrlo plakativan primer. Ali iza te dimne zavese odvija se frontalni napad na brojne druge nevladine organizacije koje se bave monitoringom zaštite ljudskih prava, ostvarivanja načela pravne države ili trošenja novca iz fondova Evropske unije“, naglašava Buldioski. To ima posebno pogubne posledice po manje, po pravilu samo lokalno angažirane nevladine organizacije. Napadima na Sorosa u stvari se njima šalje poruka. One se proglašavaju za državne neprijatelje, stvara se klima straha, a aktivisti se primoravaju na autocenzuru.

Nevladin sektor pod pritiskom

To trenutno vrlo dobro može da se posmatra na primeru Srbije, gde je faktički sva moć koncentrisana u rukama Aleksandra Vučića. „Tamo je nevladin sektor već godinama vrlo aktivan i kontroliše rad vlade. Do sada su mnoge organizacije bile kritički orijentisane“, kaže Buldioski. „Ali u poslednje vreme taj prostor se sužava, pre svega za lokalne organizacije. A napadi na Fondaciju služe za stvaranje klime nesigurnosti i opreza.“

Oznaka „soroševec“ se u mnogim državama koristi kao psovka i sinonim je za „izdajnike naroda“ ili „strane plaćenike“. Tako su u Rumuniji vladajući političari tvrdili da su demonstranti koji su nedeljama protestovali protiv korupcije i zloupotrebe moći, u stvari „Sorosevi plaćenici“. „Da smo mi sve njih plaćali već bismo nekoliko puta bankrotirali“, ironično na te optužbe odgovara Laura Zilber, zadužena za odnose s javnošću u Fondu za otvoreno društvo. „Osim toga, to je uvreda za sve te ljude koji se angažuju za svoja uverenja“, dodaje Zilberova.

Razočaranost

Situacija u Rumuniji, Mađarskoj ili Hrvatskoj ukazuje i na jednu pogrešnu procenu Fondacije u prošlosti. „Smatrali smo da su ulaskom različitih zemalja u EU one, ili ispunile većinu kriterijuma i zadataka, ili su barem na jasnom putu ka tome“, objašnjava Goran Buldioski. Zato su zatvorene ekspoziture Fondacije u zemljama-članicama EU. „Nažalost, mnogo tih pitanja ipak nije rešeno. Ulazak u EU nije značio definitivnu pobedu demokratije, poštovanje ljudskih prava i punu primenu načela pravne države. Zato sada razmišljamo o reaktiviranju, ali ne na nivou nacionalnih centara, i kancelrija, već na nivou projekata i vraćanja nivoa finansiranja na ranije stanje“, najavljuje Buldioski.

U Mađarskoj se, međutim, realizacija tog koncepta susreće s veoma ozbiljnim preprekama. Tamošnja vlada Viktora Orbana već je donela zakon kojim se stvaraju uslovi za ograničenje rada ili čak zatvaranje Centralnoevropskog univerziteta, a 13. juna parlament bi trebalo da glasa i o dopunama zakona, kojima bi se ugrozio rad čitave Fondacije u toj zemlji. Prema mišljenju Gorana Buldioskog, to bi predstavljalo „evropski problem“, s obzirom na to da bi se time kršila načela slobodnog protoka kapitala unutar Evropske unije. Ali Orban je i do sada svojim nastupima pred Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom pokazivao da ne mari mnogo za njihove primedbe. Svoje gledište on na međunarodnoj sceni vrlo elokventno izlaže na odličnom engleskom jeziku – kojeg je svojevremeno naučio tokom studija na Oksfordu, financiranih novcem Fonda za otvoreno društvo.

Pogledajte video 05:35
Trenutno na programu
05:35 min

Mađari ne daju Sorošev univerzitet

Audio i video