Ko najviše ispašta zbog sankcija Rusiji? | Izbor iz štampe | DW | 27.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ko najviše ispašta zbog sankcija Rusiji?

Efekti ekonomskih sankcija i kontrasankcija EU i Rusije sad nisu dramatični. Ako se obim sankcija poveća, nastali bi ozbiljni problemi i to pre svega u zemljama Jugoistočne Evrope, piše Frankfurter algemajne cajtung

„Sve je više analiza u kojima se opisuju negativni efekti ukrajinske krize na evropsku privredu“, piše Frankfurter algemajne cajtung. Dnevnik podseća da je u najnovijoj anketi među vlasnicima preduzeća srednje veličine, svaki peti izneo mišljenje da napet odnos sa Rusijom šteti poslu. Svako šesto nemačko preduzeće je aktivno u Rusiji, a svako deseto – u Ukrajini. Najviše se žale industrijska preduzeća – 27 odsto njih posluje sa Rusijom. I Evropska banka za obnovu i razvoj je upozorila da je zbog sukoba u Ukrajini ugrožen ekonomski oporavak Istočne Evrope, što znači – i baltičkih država EU, kao i Rumunije i Bugarske. Međunarodni monetarni fond je naglasio značaj rizika za turizam u Bugarskoj, Kipru i Crnoj Gori: tako bi samo na bugarskoj obali Crnog mora ove sezone broj gostiju iz Rusije mogao da se smanji za 20.000.

„U međuvremenu su u jugoistočnoj Evropi sve glasniji oni koji smatraju da je politika EU prema Rusiji odgovorna za njihovo ekonomsko nazadovanje. Na meti kritika su ekonomske sankcije, koje su animirale Rusiju da uvede kontrasankcije – među njima je i zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda. Glasilo skeptičara je postao mađarski premijer Viktor Orban. On je rekao da je EU sa svojom politikom prema Ukrajini sama sebi pucala u nogu.“ List u nastavku iznosi teorije koje „spuštaju loptu“ i navodi da „ekonomi“ situaciju vide „opuštenije“ i da su pomenute bojazni samo „horor-scenariji lobističkih grupa“. Tako Gunter Dojber, stručnjak „Rajfajzen riserča“ iz Beča tvrdi da su slabosti u poslovanju sa Rusijom „starije od okupacije Krima“, kao i da je povezanost sa kriznim regionom mnogo manja nego što to izgleda u „paničnim vizijama“.

Ovaj stručnjak je preneo da samo tri odsto nemačkog izvoza ide u Rusiju, kao i da su uzajamne direktne investicije – male. Kriza oko Ukrajine je „koštala Češku, Bugarsku, Rumuniju i većinu drugih privreda u regionu najviše 0,3 procenata privrednog rasta“. Autor navodi da je, međutim, situacija u baltičkim zemljama, na Balkanu, u Poljskoj ili Srbiji – lošija. „Poljska i Srbija izvoze oko 8 odsto svojih proizvoda u Rusiju i Ukrajinu i to se ne može nadoknaditi tako lako“, priznaje Gunter Dojber.

Juraj Kotijan, rukovodilac Odeljenja za ekonomiju pri organizaciji „Erste grup riserč“ iz Beča, kaže da je ruski agrarni bojkot samo blago pogodio Evropu, jer je udeo poljoprivrede u njenoj proizvodnji samo 1,5 odsto; u Rumuniji ta vrednost iznosi 6 odsto, ali ta zemlja gotovo ništa ne isporučuje Rusiji. „Mnogo gore bi bilo kada bi Rusija uvela zabranu uvoza za hemijsku industriju, mašine ili transportnu opremu“. Kotijan smatra da su sankcije EU Rusiji samo „ubodi iglom“, jer se zabrane isporuka odnose pre svega na oružje „što je za nacionalne ekonomije od zanemarljivog značaja“.

„Situacija bi bila sasvim drukčija kada bi Rusija kaznila svoje trgovinske partnere ograničavanjem izvoza nafte i gasa. Ili kada bi EU uvela zabranu uvoza nafte i gasa kako bi izvršila jači pritisak na Rusiju. To bi teško pogodilo pre svega istočnu Evropu. Vlade bi morale da uvedu režim štednje energije, moglo bi da dođe i do smanjenja industrijske proizvodnje, privatna potrošnja bi opala, cene bi se povećale (…) Ne računa se sa najgorim mogućim varijantama, ali je jasno da i Rusija nastoji da dobije na vremenu. Kada dođe zima, gas će biti delotvornije oružje nego sada, kada je potrošnja mala a rezervoari puni (…) Ako bi Rusija zavrnula slavine sa gasom, u jugoistočnoj i srednjoj Evropi bi došlo do opasnog razvoja situacije“.

Reklama