Ko laže: Njujork tajms ili nemačka vlada? | Izbor iz štampe | DW | 18.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ko laže: Njujork tajms ili nemačka vlada?

Vašington je odbio nemački zahtev da sa Berlinom sklopi specijalni sporazum o obustavljanju špijuniranja. SAD ostaju samo na obećanju predsednika Obame da neće prisluškivati mobilni telefon nemačke kancelarke.

SAD ne žele da prave presedane, kao što je to u Berlinu rekla američka Savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs. O tome je, pozivajući se na nemačke zvaničnike, podužu vest preneo Njujork tajms. Ta vest nije izazvala veliku pažnju nemačkih medija, mada je kancelarka Angela Merkel pre izbora najavila da će tražiti od američkih partnera sklapanje tog sporazuma. Pre nepuna dva meseca, američki predsednik Barak Obama je rekao da SAD više neće prisluškivati kancelarkin mobilni telefon. Sada je jasno da je to jedini ustupak koji Vašington spreman da učini u čitavoj priči o špijuniranju nemačkih građana, političara i firmi. „SAD su sporazum koji je želela Nemačka jednostavno zbrisala sa stola“, piše ekonomski internet portal Dojče mitelštands nahrihten u tekstu sa nadnaslovom: „Poraz za Nemačku“ i dodaje: „grubo odbijanje zahteve Angele Merkel u Vašingtonu pokazuje da Amerikanci ni ne pomišljaju da se odreknu prava koja već decenijama imaju u Nemačkoj.“

Tu se misli pre svega na prava koja su utvrđivana ugovorima između Nemačke i okupacionih sila posle Drugog svetskog rata. Zbog tih ugovora – među kojima ima i tajnih – Nemačka ni danas nema punu suverenost. No, to nije popularna tema i zbog toga je u nemačkoj štampi, uz određene izuzetke, „grubo odbijanje“ Vašingtona uglavnom prećutano. Pri tome se ta vest pojavila upravo u vreme formiranja nove nemačke vlade koje zaokuplja najveću pažnju domaće javnosti. No, i kada je reč o skandalu sa elektronskim nadzorom, ovdašnji mediji ne pišu o „odbijanju u Vašingtonu“, već uglavnom o zahtevu velikih internet kompanija upućenim američkoj vladi – da tajne službe prestanu da nadziru njihove servere jer to stvara veliko nepoverenje među korisnicima (što donosi smanjenje prihoda…)

Zur Nachricht - NSA späht Internetnutzer mit Google-Cookies aus

Centrala NSA u Merilendu

Magazin Štern prenosi da „su nemački vladini krugovi demantovali izveštaj Njujork tajmsa. Pregovori teku dalje, rečeno je u Berlinu. Doduše, još nema rezultata. Ali, iz Vašingtona nema ni signala da Vašington ne želi takav sporazum. Vlada je optimistična, ali ne očekuje da će rezultat pregovora doći brzo.“ Štern dalje prenosi da je u SAD prvi put jedan sud proglasio elektronski nadzor nad građanima protivustavnim. Savezni sud u Vašingtonu je saopštio da postupak američke tajne službe NSA predstavlja povredu zaštite od neopravdanih pretresa koja je ugrađena u američki Ustav. „Sud je sa neuobičajenom oštrinom u izjavi od 70 strana kritikovao sakupljanje podataka o telefonskim razgovorima. Sudija je doslovno rekao: ne mogu da zamislim bezobzirniju invaziju od memorisanja ličnih podataka praktično svakog pojedinog građanina… bez sudskog naloga.“

„Nemačka obaveštajna služba BND od avgusta radi na dogovoru o kooperaciji sa američkim partnerskim službama“, piše kelnski dnevnik Kelner štat ancajger. U prvom delu bi trebalo da se regulišu oblasti u kojima je saradnja neproblematična – na primer, antiteroristička borba, trgovina nukleranim materijalima ili internet-kriminal. U drugom delu treba da se navedu oblasti u kojima ne sme biti špijunaže. Ne bi smelo da bude špijunaže vlada i ambasada, baš kao ni industrijske špijunaže, a ni prisluškivanja nemačkih građana bez povoda. Smatra se da u tom dogovoru glavnu tačku spora predstavlja odredba prema kojoj bi bile zabranjene sve aktivnosti koje predstavljaju povredu nemačkih interesa.“

Pripremio: Saša Bojić

Odg. urednik: Ivan Đerković