Ko još pita za biogorivo? | Mozaik | DW | 10.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ko još pita za biogorivo?

Buka oko biogoriva se nekako stišala. Ipak, političari još uvek istrajavaju na tom projektu koji u stvarnosti nije zaživeo. Pritom uopšte nije jasno ni to koliko je upotreba biogoriva zaista „bio“.

Više od 30 odsto gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u Nemačkoj proizvode vozila koja imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Zato i ne čudi to što se svako sredstvo koje, bar na prvi pogled, obećava smanjenje te emisije dočekuje sa oduševljenjem. Pre nekoliko godina čarobna formula kojom su nemački političari nameravali da pokrenu „zelenu revoluciju“ zvala se uljana repica, biljka čijom se preradom dobija biodizel. Političari su tu vrstu goriva oslobodili poreza što je, naravno, dovelo do ogromnog porasta potražnje za takvom vrstom goriva. Uz biodizel iz uljane repice, svoj pohod na benzinske pumpe širom sveta započeo je i etanol koji se dodavao benzinu. Proizvodnja biogoriva u svetu se u poslednjih deset godina upetostručila.

Prošla euforija

Rapsfeld Auto Biosprit

Uljana repica: hrana ili gorivo?

Euforija je, međutim, odavno splasnula. Poreske olakšice su polako smanjene, a i proizvođači su morali da dokazuju da proizvode „održivo“ tj. da proizvodnja biogoriva nije prouzrokovala krčenje zaštićenih prašuma, kao što je redovno slučaj u Brazilu. Sledeće godine bi trebalo da bude ukinuta i obaveza mešanja bio i „normalnog“ goriva. U budućnosti će proizvođači morati da dokažu da je njihovo biogorivo najmanje 35 odsto manje štetno po okolinu od klasičnog. To znači, objašnjava Frank Briing iz nemačkog Udruženja proizvođača biogoriva, da će se sabirati kompletna količina gasova koji izazivaju efekat staklene bašte emitovanih u procesu proizvodnje biogoriva: od đubrenja biljaka od kojih se dobija gorivo, preko prevoza i na kraju do samog proizvodnog procesa. To bi moglo bi da dovede do pada prodaje od 50 odsto.

Hrana ili gorivo?

Pad popularnosti biogoriva koje se smatralo rešenjem problema gasova koji izazivaju efekat staklene bašte započeo je još 2007. Tada je u mnogim delovima sveta izbila glad. Razlog za to bio je što su ogromne količine namirnica poput žitarica odjednom bile upotrebljavane za proizvodnju biogoriva, cene osnovnih prehrambenih namirnica na svetskom tržištu naglo su porasle što je opet dovelo do problema u snabdevanju najsiromašnijih stanovnika planete. Lobi proizvođača biogoriva odgovorio je protivargumentima od kojih je najjači podatak da se za proizvodnju goriva koristi samo 3,5 odsto svetskih poljoprivrednih površina. Uzrok epidemijama gladi, poput one u Indiji, proizvođači biogoriva pre vide u lošoj logistici i infrastrukturi u područjima koja su pogođena glađu. Rešenje mnogi proizvođači vide u certifikatima koji bi garantovali da pri proizvodnji biogoriva nisu uništene prirodne površine poput šuma. Dakle površine na kojima se uzgajaju biljke za proizvodnju biogoriva su i pre takve vrste korišćenja bile namenjene poljoprivredi.

Loša računica

Međutim, zaštitnici prirode poput nemačkog udruženja BUND sa skepsom gledaju na tu „trgovinu“. „Certifikat dokazuje da nisu uništene šume kako bi se sadilo bilje za dobijanje biogoriva. Ali za namirnice koje su se do sada uzgajale na tim površinama koriste se neke nove poljoprivredne površine, a certifikat ne kaže jesu li na tim mestima uništene neke šume ili ne. Mislim da moramo da pođemo od toga da nema gotovo nikakvog smanjenja gasova, već naprotiv, da je konačni bilans negativan“, kaže Jens Hilgenberg iz udruženja BUND.