Ko je al-Bašir?

Prvo – ratovi su obeležili njegov život. Drugo, kao veoma mlad znao je šta hoće. I treće, ne trpi da mu se protivreči. Omar Bašir to sasvim jasno formuliše: „Da budem sasvim jasan: ja sam predsednik. I neću dopustiti da Ujedinjene nacije dođu u Darfur“.

Sukob u Darfuru al Bašir smatra unutrašnjim pitanjem Sudana. Sudanski predsednik, inače, potiče iz bogate porodice sa islamskog severa zemlje. U armiju je stupio sa 16 godina, pohađao je ugledne vojne škole u Egiptu, Maleziji, Pakistanu i SAD. Ubeđeni je arapski nacionalista.

Iskusan ratnik

Prvi put vojna znanja je primenio u junskom ratu 1973. kada je ratovao na strani Egipćana protiv Izraela. Posle toga ratovao je u Sudanu protiv separatističkog pokreta koji je hteo da odvoji nearapski, hrišćanski jug zemlje. U junu 1989. grupa oficira preuzela je vlast u Sudanu, al Bašir se proglasio vrhovnim komandantom armije i šefom države. Tada četrdesetpetogodišnji al Bašir ustoličio je gvozdeni islamski režim, na severu je uveo zakon šarije, na jugu vodio ogorčene borbe sa separatistima.

Darfur - najtamnija mrlja

Međutim, nije reč samo o veri i naciji, u pitanju su i ogromna prirodna bogatstva Sudana. Zemlja raspolaže zlatom, dijamantima, uranom i naftom. Kako bi opstao na vlasti al Bašir je raspustio parlament. Pružao je utočište Osami bin Ladenu. Kako ne bi potpuno izgubio kontrolu nad bogatim jugom 2005. al Bašir je, posle dve decenije ratovanja, potpisao mirovni sporazum sa pobunjenicima. Međutim, sa nesmanjenom žestinom režim je terorisao crnačko stanovništvo u severnoj provinciji Darfur. Tamo je 2003. obnovljen pokret otpora i otada je u sukobima sa vladinim snagama i njima bliskim arapskim milicijama ubijeno 300 hiljada ljudi, dva miliona 200 hiljada je izbeglo. Ujedinjene nacije su 2005. uvele embargo na isporuke oružja Sudanu. Vlada je sa više strana optužena da je umešana u ratne zločine u Darfuru.