Ko ima pravo na sreću?

Da li nam je danas potrebno mnogo više kako bi smo dostigli pravi osećaj sreće. Da li se naše osećanje sreće i onoga što nas dovodi do tog stanja, razlikuje od uslova koji su za sreću potrebni ljudima koji žive u zemljama trećeg sveta. Izložba u nemačkom Higijenskom muzeju u Drezdenu pokušava da odgovori na sva ova pitanja.

Samo ljubav nije dovoljna

„Ljubav jeste faktor za sreću, ali nije jedini. Izložbu smo započeli upravo ovim pitanjem jer mislim da ljubav ima centralnu ulogu u životu najvećeg broja ljudi.“ Srećna je samo duša koja voli - Gete je to znao još pre 200 godina. Malo toga se, u međuvremenu, promenilo smatra Kladija Banc, kustos izložbe u Drezdenu. Međutim, ljubav u sebi od vajkada nosi i nesreću.

Ljubav nije uvek lepa

„Pokušavamo da pokažemo da ljubav nije uvek pozitivna, ona može da izazove i bol. To se jasno vidi u „Ljubomori“ Edvarda Munha. Ali, bez ljubavi nema sreće.“ Posle teme ljubavi, strasti i bola u drugom delu izložbe su predstavljeni uživanje i nezadovoljstvo. U sredini izložbenog prostora je velika vitrina sa izloženim sirevima, tortama i povrćem od plastike. Tu je i geografska karta na kojoj su crvenom bojom označene zemlje u kojim žive sretni stanovnici. Žuto su označeni prostori na kojima žive nesrećni ljudi. Grafički prikaz je odraz „strašne“ činjenice. Zapadni svet je siromašan srećom, bez obzira na meterijalno bogatstvo.

Sreća ne može da se kupi

„Statistika pokazuje da je sreća prisutna na mestima gde žive ljudi od kojih se nikako ne bi očekivalo da budu srećni jer nemaju uslove za to. Kako može da bude Bangaldeš na vrhu liste, a Nemačka se vrlo često nalazi u sredini.“ Elem, zadovoljstvo nije na prodaju, bogastvo nema tapiju na sreću. Drugi deo izložbe pokazuje da moderni čovek traži avanturu i bavi se opasnim sportovima ne bi li na taj način dostigao željeni adrenalin. Gerhard Šulce, naučni savetnik ove izložbe kaže: „Sreća je povezana sa izlučivanjem žlezda, ali se sreća se ne svodi samo na to. Neophodno su snovi, utopija, fantazija. U skladu tela i duha ostvaruje se osećaj sreće.“

Da li je lepota neophodna za sreću?

U poslednjoj izložbenoj hali prikazani su radovi o kultu tela i idealima lepote. Odmah pored vrata Afrodita se narcisoidno divi svoj lepoj pozadini. Pored nje su fotografije devojaka sa izbora lepote i „proizvodi“ nastali nakon popularnih plastičnih operacija.„Prikazana je operacija omiljena među kineskinjama, takozavno produžavanje nogu. Žene puštaju da im lome noge, kako bi dobile neki santimetar na visini. Dobar pokazatelj za činjenicu, da zapadni ideal lepote vlada svetom. Lepota je mogućnost koja se stalno propagira u medijima kao brz i jendostavan način put do sreće.“