Ko ima pravo da ostane u Nemačkoj? | Od Balkana do Nemačke: Činjenice umesto mitova | DW | 31.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Od Balkana do Nemačke: Činjenice umesto mitova

Ko ima pravo da ostane u Nemačkoj?

Mnogi ljudi se nadaju boljem životu u Nemačkoj. I dok izbeglice iz Sirije ili Avganistana imaju dobre šanse da dobiju pravo na boravak u Nemačkoj, izgledi za ljude sa Balkana su mali.

Kakve su šanse ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana da dobiju azil u Nemačkoj?

Sve države zapadnog Balkana u Nemačkoj vode se kao takozvane sigurne zemlje porekla. Već neko vreme su to Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina, a od 1. novembra 2015. godine i Albanija, Kosovo i Crna Gora. Potražioci azila iz sigurnih zemalja porekla imaju male šanse da dugoročno ostanu u Nemačkoj. Samo 0,2 odsto potražilaca azilana iz zemalja Zapadnog Balkana dobija pravo na azil u Nemačkoj i to uglavnom iz medicinskih razloga.

Šta je sigurna zemlja porekla?

Sigurna zemlja porekla politički ne progoni svoje građane i ne upražnjava neljudsko ili ponižavajuće kažnjavanje. Ali čak ni građani koji dolaze iz zemalja koje su okarakterisane kao sigurne, ne smeju samo tako da budu proterani. Svakom podnosiocu zahteva za političkim azilom u Nemačkoj mora se pružiti prilika da pravno dokaže da mu u zemlji porekla preti opasnost. Zahtevi osoba koje dolaze iz tzv. sigurnih zemalja se po pravilu odbijaju, ukoliko se ne radi o posebnoj situaciji.

Ko u Nemačkoj ima pravo na azil?

U nemačkom Ustavu stoji: „Politički progonjeni uživaju pravo na azil“. Kao politički progonjen važi onaj ko je zbog političkih uverenja u svojoj otadžbini do te mere izolovan da je došlo do povrede njegovih ljudskih prava. Teška situacija poput siromaštva, nije razlog za pružanje azila. Nakon raspada Varšavskog pakta došlo je, međutim, do ograničenja osnovnog prava na azil. Politički azil sada može da uživa samo ona osoba koja ne dolazi iz tzv. sigurne zemlje porekla.

Ko donosi odluku o davanju azila?

Odluku o zahtevu za dodeljivanjem azila u Nemačkoj donosi Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF). Taj ured procenjuje da li podnosilac ispunjava uslove za sticanje prava na politički azil ili status izbeglice. Sve dok se taj zahtev rešava, podnosilac mora da živi u specijalnim prihvatilištima i nije mu dozvoljeno da radi.

Symbolbild Abschiebung

Proterivanje potražilaca azila

Šta se događa u slučaju odbijanja zahteva?

U slučaju odbijanja zahteva za dodeljivanjem azila ili nepriznavanja statusa izbeglice, osoba mora da napusti Nemačku. U protivnom, preti joj proterivanje. Protiv proterivanja odbijeni podnosilac zahteva može da uloži žalbu. Sve do sprovođenja odluke o prisilnom povratku ili za slučaj da sprovođenje te odluke nije moguće, toj osobi dodeljuje se boravak u stanju „trpljenja“, odnosno tzv. Duldung.

Ko se smatra izbeglicom?

Pravno gledano, izbeglica je, za razliku od imigranta, osoba koja ispunjava uslove iz u Ženevske konvencije o izbeglicama. Po tim kriterijumima, izbeglica je neko ko je zbog svoje rase, vere, nacionalne pripadnosti, političkog uverenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi morao da napusti svoje mesto boravka.

Ko je imigrant?

Imigrant je u principu svako ko se s jednog mesta seli na drugo, bez obzira na to da li se radi o preseljenju unutar jedne zemlje ili u inostranstvo. Kada se govori o imigrantima, po pravilu se misli na osobe koje mesto boravka menjaju dobrovoljno, npr. iz porodičnih razloga ili zbog novog radnog mesta.

Šta je to Dablinski postupak?

Nemačka ne odlučuje o svakom zahtevu za azil. Prema tzv „Dablinskom postupku“ Evropske unije, za pitanje prava na azil odgovorna je ona zemlja EU u koju je podnosilac prvo ušao prilikom ulaska u Evropsku uniju. U slučaju da ta zemlja važi kao sigurna zemlja porekla, podnosioci zahteva po pravilu moraju da se vrate nazad u tu zemlju kako bi tamo podneli svoj zahtev. Prema nemačkom Zakonu o procesu sticanja statusa političkog azilanta, sve zemlje Evropske unije, kao i Švajcarska i Norveška, važe kao sigurne zemlje.