Ko brani nemačku trobojku u JAR?

Manuel Nojer: golman Šalkea poseduje sve vrline potrebne za dostojno nastavljanje tradicije nemačkih golmana. Ali, može li on to da postigne već sada u Južnoafričkoj Republici? Da je imao više iskustva, tokom protekle sezone u Bundesligi bi sigurno napravio manje grešaka.

Marsel Jansen: kada se samo ne bi tako lako povređivao! Bio bi idealan na levoj strani odbrambenog reda... Ovako, ambiciozan i brz – jeste, ali još uvek previše retko ulazi u ritam igre kako treba.

Arne Fridrih: sa Hertom ispao iz prve nemačke lige, sa Levom je dogurao do reprezentacije. Bio je klimav na spoljnim pozicijama u odbrambenom redu, ali je ove godine povučen u sredinu, što bi trebalo da donese stabilnost – ta pozicija mu bolje leži. Jedan od samo tri igrača starija od 30 godina.

Denis Aogo: levi bek koji teško da će igrati na ovom prvenstvu, jer ima dovoljno boljih od njega. Ukoliko iz tima zbog povreda ili kazni ispadne previše ljudi, mogao bi da posluži i kao zamena za nekog defanzivnog veznog igrača. Ne treba zaboraviti da on jeste mlad – ali je pametan i pribran.

Serdar Tašči: Fridrih ga je „izgurao“ iz odbrambenog reda prve postave. Joahim Lev hvali način na koji ovaj prvotimac Štutgarta otvara igru iz zadnjeg reda.

Sami Kedira: igra kao Balak kada je ovaj imao 23 godine. Inteligentan, samouveren, siguran s loptom, kreativan, opasan u napadu i robustan. Nije u ekstra-klasi samo zbog nedostatka međunarodnog iskustva na najvišem nivou. U Štutgartu je već šef u timu... hoće li to uskoro postati i u reprezentaciji?

Na sledećoj strani:

Švajni maršal, Ozil čarobnjak

Bastijan Švajnštajger: sve nade Nemaca počivaju na njemu. Ko bi inače mogao da preuzme Balakovo maršalsko žezlo? Preboleo je sve svoje „dečje bolesti“ i stekao poštovanje svih.

Mesut Ozil: naš čovek za genijalne poteze! To što on može s loptom – ne može niko drugi. Talentovan dribler koji jednim okom uvek pažljivo prati gde su saigrači. Ipak, poslednjih meseci je igrao previše diskretno. Takva je mladost...

Štefan Kisling: najbolji strelac Bundeslige – a šta mu to vredi? „Farmaceut“ iz Leverkuzena ulasku u igru na Mundijalu može samo da se nada ako mu Lev dodeli ulogu džokera.

Lukas Podolski: na putu da postane predmet podsmeha i lokalni velikan u Kelnu. Možda će Lev uspeti da iščačka sve sposobnosti iz ovog večitog talenta i napraviti od njega ljubimca Nemačke...

Miroslav Klose: više ga cene kolege nego navijači. Napadač sa tužnim licem ostavio je za sobom groznu sezonu. Ali, on zna gde je gol – na mundijalima ga je do sada pogodio deset puta.

Tim Vize: u sebi vidi mnogo više od pukog broja 2. Niko ne brani tako spektakularno kao on, ali spektakularne su mu i – greške.

Tomas Miler: Balakov broj će na leđima nositi čovek koga je reprezentaciji poklonio Luis van Gal. On je u Bajernu od ovog 20-godišnjaka napravio standardnog prvotimca – i zahvaljujući tome je nemačka reprezentacija u ofanzivnom redu dobila veći kvalitet i fleksibilnost. Kao što ni riba ne mora da uči da pliva, tako i Miler u bazenu punom ajkula zvanom profesionalni fudbal d samog početka sve radi – kako treba.

Holger Badštuber: drugo otkriće sezone iz Bajerna. Odličan u odbrani, ali sa premalo impulsa ka ofanzivi.

Pjotr Trohovski: još uvek čeka na veliki proboj – kako u Hamburgeru tako i kod Leva. Odlično šutira sa obe noge, ambiciozan, rafiniran u duelima. Zapravo mu ne fali ništa osim – igre u prvom timu. Možda će se i to rešiti u Južnoafričkoj Republici.

Na sledećoj strani:

Lam potvrđuje odgovornost

Filip Lam: konačno na desnoj strani, konačno kapiten. Sada mora da dokaže da je dostojan te odgovornosti.

Per Mertezaker: posle nekoliko teških povreda, nije tako suveren u odbrani kao što je bio pre četiri godine. Ali, to nadoknađuje iskustvom.

Toni Kros: iz Minhena je morao da ode u Leverkuzen da bi dokazao svoj talenat. Predstavlja dobru alternativu kao ofanzivni vezni igrač na levoj strani.

Kakau: dobra alternativa u napadu, jer ume lepo da se kreće i van kaznenog prostora. Brazilca iz Štutgarta zaista ne mrzi da trči i nijedan put mu nije predug. Tako popunjava rupe u formaciji – a uvek je opasan po protivnički gol.

Žerom Boateng: pre mesec dana je izgledalo da će postati standardni reprezentativac, ali pretekli su ga Fridrih i Badštuber. Svestran u odbrani, tehnički potkovan, ali često nesmotren.

Marko Marin: mali dribler na levoj strani terena prosto stvara dobro raspoloženje. Već je postao i strip-junak. Kreće se direktno ka šesnaestercu i zna da isprovocira penal. Biće dobar džoker.

Hans-Jerg But: idealan kao golman broj 3: iskusan i kompetentan.

Mario Gomez: pred Prvenstvo Evrope su se svi nadali u njega, a sada je samo saputnik ostalih koga više niko ni ne spominje. Za Leva – tek treći centarfor.

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević