Ko će platiti obeštećenje porodicama srebreničkih žrtava? | NRS-Import | DW | 24.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Međunarodno pravo

Ko će platiti obeštećenje porodicama srebreničkih žrtava?

Nakon što je Vrhovni sud Holandije presudio da je zbog odgovornosti svojih vojnika ta zemlja dužna da isplati odštetu za 350 porodica žrtava u Srebrenici, postavlja se pitanje: šta je sa ostalih 8.000 žrtava?

Mirovni marš u Potočarima 2019.

Mirovni marš u Potočarima 2019.

Presuda iz Holandije, kako smatra zagrebački advokat Anto Nobilo, sama po sebi je veliki uspeh i nosi značajnu poruku jer niko dosad nije odgovarao za postupke i propuste vojnih jedinica UN. "Oni su do sada imali apsolutni imunitet. Ovom presudom se sve menja. Države koje šalju vojsku pod zastavom UN moraju znati da svoju zaštitnu, mirovnu misiju moraju da ispune tačno u okviru njihovog mandata. U suprotnom će biti odgovorni. Ovo je svetski presedan koji će ući u sve udžbenike međunarodnog prava", komentariše ovaj advokat za DW.

Međutim, nakon što je holandski Vrhovni sud potvrdio odluku da su vojnici holandskog bataljona UN-a odgovorni za smrt 350 Srebreničana u julu 1995. godine i to u "razmeri" od procenata (Tolika je, prema presudi, bila šansa žrtava da prežive bez obzira što su potražili zaštitu holandskih vojnika) otvorena su mnoga pitanja.

"Tužiti RS za naknadu štete"

Između ostalih i pitanje odštete - jer je Holandija, kako je presuđeno, dužna da isplati i odštetu porodicama žrtava. Ali -  samo onim žrtvama za čije stradanje su direktno odgovorni holandski vojnici nakon što su ih predali generalu Ratku Mladiću i Vojsci Republike Srpske (VRS). Ko će obeštetiti ostalih, skoro 8.000 porodica žrtava genocida Srebrenice?

"U presudama Karadžiću, Mladiću i dr. nedvosmisleno je utvrđeno da su zločin genocida u Srebrenici počinili pripadnici VRS. Smatram da postoji pravni kontinuitet između RS iz vremena rata i RS kao entiteta sadašnje BiH. Mislim da RS, po Ustavu, ima pravnu osobnost. Ima Parlament, Vladu, svoj budžet itd. Svaka organizacija, pa i državna organizacija, mora odgovarati za protivzakonite činove svojih organa koji su drugom naneli štetu", smatra Nobilo.

"Tužiti BiH - novac za živote ne dolazi u obzir"

U udruženjima žrtava Srebrenice razmišljaju o odštetnim tužbama. Munira Subašić, predsednica Udruženja 'Majke enklava Žepa i Srebrenica' za DW to i potvrđuje: "Mi, kao porodice žrtava i žrtve, moramo doneti odluku hoćemo li tražiti obeštećenje i tužiti Srbiju ili Republiku Srpsku ili ćemo tužbe podnositi u Strazburu.

Frankreich Straßburg | Fotoausstellung zum Thema Völkermord an Srebrenica - Munira Subasiç

Munira Subašić

Nobilo kaže da porodice ne mogu da potražuju štetu od Srbije jer u presudama za genocide u Srebrenici nije navedeno da su zločini izvršeni u okviru međunarodnog oružanog sukoba. "Za sud u Hagu to je bio oružani sukob unutar BiH između Vojske RS i Armije BiH. Mislim da je to pogrešno, ali tako je utvrđeno presudama u Haagu. To se više ne može izmeniti", zaključuje on.

Na ovo pitanje zanimljiv odgovor ima Ćamil Duraković, bivši načelnik Srebrenice i jedan od preživelih žrtava genocida. On izričito smatra da "nikakav novac za reparacije života ne dolazi u obzir". "Za žrtve je najadekvatnija satisfakcija da se tuži država BiH koja egzistira u formi da je jedan od njenih entiteta, Republika Srpska, nastao kao rezultat genocida. Pravda za žrtve je da se zločincu oduzme ono što je stekao zločinima. Istorijska greška je tražiti novac kao odštetu za živote žrtava", kaže Duraković za DW.

Žrtve bez prava na odštetu

Međutim, bilo kakva odšteta za žrtve rata u bilo kom delu i na bilo kojoj od nekada zaraćenih strana u BiH, osim onih za koje su odgovorni holandski vojnici, teško da će biti isplaćena jer se za to "pobrinula" BiH, tačnije Ustavni sud BiH.

Na to navodi zaključak u podnesku Amnesti internešnala Komitetu Ujedinjenih nacija za borbu protiv torture gde se posebno navodi da Ustavni sud BiH donosi odluke u kojima utvrđuje da, ukoliko je podnesen protiv države ili entiteta, zahtev za naknadu materijalne štete koja je rezultat ratnih zločina, može da zastari iako prema međunarodnim standardima ratni zločini ne podležu zastarevanju.

"Ovakav stav rezultirao je velikim brojem odbačenih odštetnih zahteva koje su žrtve podnele sudovima u BiH putem parničnih postupaka. Stav Ustavnog suda BiH onemogućava žrtve da ostvare svoja prava na reparaciju. S obzirom da se zastarevanje ne odnosi na zločine utvrđene međunarodnim pravom, kao što su genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločini, ona ne bi trebalo da se odnosi ni na krivične ili parnične postupke u kojima žrtve traže potpunu odštetu", stav je Amnestija.

Kako to "na terenu" izgleda –to pokazuje i primer hrvatskih i bošnjačkih logoraša. Mirko Zelenika, dugogodišnji, a danas bivši, predsednik Udruženja hrvatskih logoraša, priseća se da je skoro 3.000 hrvatskih logoraša 2008. godine podiglo tužbu protiv BiH za obeštećenje zbog tortura koje su pretpreli na njenom tlu.

"Došlo se i do Ustavnog suda koji je 2015. godine odbacio tužbe i hrvatskih i bošnjačkih logoraša i to uz zaključak da su naši zahtjevi preveliki i da bi to, zbog novca koje bi morali da isplate ugrozilo makroekonomsku sigurnost države te da smo zakasnili. To je neverovatan odgovor", zaključuje Zelenika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM