Ko će dobiti turske glasove u Nemačkoj? | Politika | DW | 30.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka bira

Ko će dobiti turske glasove u Nemačkoj?

Više od milion nemačkih građana s pravom glasa poreklom je iz Turske i većina njih tradicionalno glasa za Socijaldemokrate. Ali odnosi Berlina i Ankare trenutno su u dubokoj krizi. Kako će se to odraziti na izbore?

Mustafa Bejhan kaže da zahtev koji je Redžep Tajip Erdogan uputio biračima turskog porekla u Nemačkoj „nije baš srećan“. Predsednik Turske je, naime, prošle nedelje zatražio od njih da na izborima za Bundestag bojkotuju Demohrišćane (CDU), Socijaldemokrate (SPD) i Zelene rekavši da su to „neprijatelji Turske“. Mustafa Bejhan, nemački državljanin turskog porekla koji živi u Kelnuse pita: „Ako ne smemo da glasamo za CDU, SPD i Zelene, za koga onda da glasamo? Za Liberale (FDP)? Ili za Alternativu za Nemačku (AfD)?“

Tradicionalno na liniji socijaldemokrata

To pitanje postavlja sebi oko 1,2 miliona ljudi turskog porekla koji u Nemačkoj imaju pravo glasa na izborima 24. septembra. „Znamo da su Turci koji žive u Nemačkoj u suštini prilično konzervativni“, kaže Umut Karakas iz instituta za ispitivanje javnog mnjenja DAT4U: „Zato bi bilo logično da oni glasaju za CDU ili CSU, dakle, za konzervativne stranke. Ali pošto Turci tradicionalno u Nemačkoj spadaju više u radničku klasu, politički su levo orijentisani. To znači da glasaju za Socijaldemokrate ili Zelene.“

Deutschland türkische Gastarbeiter 1961

Nemačka 1961: dolazak prvih „gastarbajtera“ iz Turske

U anketi koju je Karakasov institut sproveo neposredno nakon izbora za Bundestag pre četiri godine, 64 odsto ispitanika navelo je da je glasalo za SPD, a 12 procenata Zelene. Te rezultate potvrđuje i analiza stranačkih simpatija nemačkih građana s turskim poreklom koju je sačinilo Stručni savet nemačkih fondacija za integraciju i migraciju (SVR). Prema njihovoj studiji 69,8 odsto ispitanika iz te grupe oseća se politički najbliže SPD, 13,4 odsto Zelenima, a samo 6,1 odsto Uniji Demohrišćanima, odnosno tzv. strankama Unije (CDU/CSU).

To što birači turskog porekla nisu skloni strankama Unije nema samo veze sa nazivom „hrišćanski u imenu stranaka (Hrišćansko-demokratska CDU, odnosno Hrišćansko-socijalna unija CSU). To ima veze s programima tih stranaka. CDU i CSU se već duže vreme protive prijemu Turske u Evropsku uniju, kao i uvođenju dvojnog državljanstva za nemačke Turke. A i njihov stav u diskusiji o „nemačkoj kulturi“ (Leitkultur) mnoge udaljava od tih stranaka. Osim toga, političari turskih korena su u strankama levog spektra u Nemačkoj vidljiviji: od 11 poslanika u Bundestagu turskog porekla, njih pet je u poslaničkoj grupi SPD, tri među Zelenima, dvoje u Levici, a samo jedan CDU/ CSU.

DW Interview mit Cem Özdemir

Tursko poreklo, a kopredsednik stranke: Džem Ozdemir iz redova Zelenih

Proteklih godina, a pogotovo nakon propalog puča u Turskoj, odnosi Berlina i Ankare konstantno su se pogoršavali. Nemačka Rezolucija o Jermeniji shvaćena je kao provokacija – i u Turskoj, i među nemačkim Turcima. Slabljenje pravne države u Turskoj, nakon puča i ustavnog referenduma u aprilu, u Nemačkoj je naišla na žestoke kritike. Erdoganova poređenja s erom nacista, spor oko predizbornih nastupa turskih političara u Nemačkoj i hapšenja nemačkih novinara i aktivista, dodatno su dolili ulje na vatru. Poziv turskog predsednika na bojkot CDU, SPD i Zelenih predstavlja samo „šlag na torti“.

Ne samo bojkot stranaka – i bojkot izbora?

Situaciju zaoštrava činjenica da deo turske zajednice u Nemačkoj živi u svojevrsnom paralelnom društvu. Prema jednom istraživanju instituta Data4U iz oktobra 2015. godine, većina, odnosno oko 63 odsto turskih migranata u Nemačkoj govori pretežno ili isključivo turski. „Mnogi Turci u Nemačkoj prate samo i isključivo turske medije“, kaže Umut Karakas. Shodno tome, oni i ne znaju ništa o tome šta izveštavaju nemački mediji.

Još se ne može sagledati koliko će uticaja na izbore u Nemačkoj imati Erdoganov poziv na bojkot, ali u Berlinu na njega gledaju sa zabrinutošću. Kancelarka Angela Merkel izričito je pozvala sve nemačke birače turskog porekla da izađu na izbore. Umut Karakas, pak, polazi od toga da će izlaznost te grupe biti manja nego na prethodnim izborima. To bi sigurno najviše pogodilo SPD, a dugoročno bi od toga mogle da profitiraju i manje stranke koje se zalažu za migrantske interese, posebno turske.

Niederlande - Wahlen - DENK-Partei

U nekim većim gradovijma u Holandiji migrantska stranka DENK osvojila je više glasova i od socijaldemokrata

U Holandiji se takav scenario već dogodio: 2015. su dva bivša člana socijaldemokratske stranke turskog porekla osnovala migrantsku stranku DENK koja je odmah osvojila tri poslanička mesta. U velikim gradovima poput Roterdama ili Haga ta stranka osvojila je čak i više glasova od socijaldemokrata.

DENK je pritom na kontroverznom glasu jer gaji tesne veze s turskom vladajućom strankom AKP. Kritika na račun Erdogana iz redova DENK ne može se čuti. Kada je u maju u Turskoj uhapšena jedna tursko-holandska blogerka i to zbog jednog Tvita u kojem je kritikovala Erdogana, sve stranke u holandskom parlamentu složno su stale iza rezolucije u kojoj se traži njeno hitno puštanje na slobodu. Sve stranke osim – DENK.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM