Ko će da sedne za ovaj radni sto? | Evropa | DW | 28.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Francuska

Ko će da sedne za ovaj radni sto?

Skretanje u levo socijalista, skretanje u desno konzervativaca: ko će biti naslednik francuskog predsednika Olanda? DW predstavlja kandidate koji su još uvek u trci za Jelisejsku palatu.

Nakon prvog kruga izbora za predsedničkog kandidata francuskih socijalista, polako se rasvetljava priča o mogućem nasledniku sadašnjeg predsednika Fransoa Olanda. Ko su kandidati za najvišu funkciju u Francuskoj? Kakvi su im stavovi? Kakav stav imaju po pitanju Evropske unije? I kakve su im šanse za pobjedu?

Fransoa Fijon – konzervativac

On je siguran predsednički kandidat republikanaca. Fransoa Fijon važi kao izrazito konzervativan. Bivši premijer već je najavio da želi da „porodica ponovo bude u fokusu politike". Fijon nije za to da homoseksualni parovi usvajaju decu. On želi da uspostavi gornju granicu za prijem izbeglica, oteža pristup socijalnom sistemu za strance, a muslimanske zajednice i džamije želi da kontroliše država. Zakleti katolik, Fijon je sa svojim predlozima o porodičnoj politici pogodio nerv posebno u ruralnoj, katoličkoj Francuskoj, tamo gde se ceni tradicija. Njega podržavaju tradicionalne katoličke grupe koje već godinama angažuju mase protiv homoseksualnog braka. Nedavno je jedno istraživanje javnog mnjenja pokazalo da je Fijon favorit na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj – a onda da je njegova podrška u biračkom telu nešto oslabila. No, koliko je, i da li je oslabila nakon pokretanja istrage protiv njega, ostaje još da se vidi.

Marin Lepen – desničarska populistkinja

Svojom politikom koja je „manje demonska" (nego što je to bila politika njenog oca, prim. red), Marin Lepen uspela je da stranku Nacionalni front uvede u sredinu društva i učini da se za nju glasa. Ipak, njena partija je sa svojim programom i dalje u političkom spektru pozicionirana krajnje desno. Marin Lepen striktno odbija multikulturno društvo i pravi atmosferu o navodnoj islamizaciji Francuske. Ona želi da strancima rigorozno skrati socijalna davanja i da kriminalce stranog porijekla odmah protera iz zemlje. Osim toga, zalaže se za uvođenje smrtne kazne. U ekonomskom smislu, ona je na protekcionističkom krusu, po sistemu – „Francuska na prvom mestu". Lepen zahteva istupanje iz evrozone i ponovno uvođenje franka. Osim toga, ona želi da se ponovo više moći prebaci iz Brisela u Pariz. Ukoliko dobije na izborima, ona je već spremna da raspiše referendum o istupanju Francuske iz Evropske unije. Kritički je nastrojena prema kapitalizmu i predstavlja se kao glas „zanemarene Francuske", glas ljudi van metropole koji se osećaju kao gubitnici globalizacije. Prema anketama, Lepen je za petama konzervativnom Fransoa Fijonu. Njeno učešće u drugom krugu predsedničkih izbora je – skoro pa sigurno.

Emanuel Makron – odmetnik

Nekadašnji bankar ušao je u politiku tek u mandatu Fransoa Olanda. Prvo je bio njegov savetnik, a potom ministar privrede. Prošle godine je, međutim, istupio iz partije, ali i podneo ostavku na mesto ministra. Osnovao je partiju „An marš!" (En Marche!) i najavio kandidaturu za predsedničku funkciju. Mnogi članovi Socijalističke partije vide ga kao svog kandidata. Taj 39-godišnjak, u međuvremenu je postao uzdanica pojedinih, koji ne žele da u Jelisejskoj palati vide ni konzervativnog katolika, ni desničarsku populistkinju. U međuvremenu i poznati socijalisti, kao nekadašnja kandidatkinja za predsednicu, Segolen Rojal, stali su iza njega. Makron želi da reformiše EU i oživi francusko-nemačko prijateljstvo. Izričito je hvalio izbegličku politiku Angele Merkel. Makron je mlad, dobar govornik i, iako je neko ko je deo francuske elite, omiljen i u siromašnim regionima zemlje. Ankete pokazuju da je u poslednje vreme smanjio zaostatak za Lepen i Fijonom. I to što je na kraju uspeo je neverovatno.

Benua Amon – utopista

U prvom krugu predizbora, Benua Amon zbacio je favorita francuskih levičara, Manuela Valsa na drugo mesto. To je bilo iznenađenje. Taj nekadašnji ministar obrazovanja, važi za poznatog kritičara Fransoa Olanda i zalaže se za to da se francuski socijalisti okrenu malo više ulevo. On želi da poveća minimalne zarade, da ukine liberalizaciju radnog prava, smanji radno vreme, legalizuje upotrebu kanabisa i otvori 37.000 radnih mesta. Politički komentatori u Francuskoj smatraju da su Amonove pozicije utopijske. Uz to još zahteva uvođenje osnovnog dohotka za sve Francuze u visini 750 evra. Uprkos njegovoj pobedi na predizborima socijalista, njegove šanse za Jelisejsku palatu su male. Prema anketama on će dostići oko osam procenata glasova birača.

Manuel Vals – „levi Sarkozi"

Manuel Vals je dugo važio za favorita francuske levice. Ali, za njega je sve veće skretanje u levo socijalista predstavljalo opasnost. U prvom predizbornom krugu njegov kolega Benua Amon izgurao ga je na drugo mesto. Vals ima problem sa verodostojnošću. On je bio premijer pod neomiljenim Fransoa Olandom, tako da predstavlja njegovu politiku. A to je teško nasleđe. Taj 54-godišnjak važi za desnog socijalistu – a kritičari ga nazivaju „levim Sarkozijem". On je u Olandovoj vladavini preduzetnicima izašao u susret s poreskim olakšicama i tako oslabio radno pravo. Vals skoro da nema nikakve šanse da postane predsednik, a ankete pokazuju da bi mogao da osvoji oko pet procenata glasova.

Žan-Lik Melanšon – provokator

Žan-Lik Melanšon sebe vidi kao trn u oku socijalista i establišmenta. Sa svojom grupom „Neposlušna Francuska", uvek je na čelu demonstracija protiv francuskih reformi ili protiv evropske dužničke politike. Njegova omiljena protivnica je Angela Merkel. „Merkel u smeće", skandirao je na jednom javnom skupu. Tog nekadašnjeg lokalnog, socijalističkog političara i kasnijeg poslanika u Evropskom parlamentu, podržava Komunistička partija. Za njega istraživanja javnog mnjenja prognoziraju – 13 procenata.

Janik Žado – zeleni

Francuski zeleni na ovim izborima nastupaju sa evropskim poslanikom Janikom Žadoom, koji važi kao real-političar. U Evropskom parlamentu je zamenik predsedavajućeg u Odboru za međunarodnu trgovinu. S obzirom na unutrašnja trvenja u taboru zelenih, na izborim u aprilu i maju ove godine ankete predviđaju – neuspeh, odnosno samo tri odsto glasova birača.