Ko će pre na Mesec?
24. april 2019.
Nedavno se Izrael umalo priključio neformalnoj super-ligi svetskih svemirskih sila. Ali nakon SAD, SSSR- odnosno Rusije i Kine, Izraelu ipak nije pošlo za rukom spuštanje bespilotne letelice na Mesec. Letelica „Berešit" se srušila zbog kvara na motoru. Ali izraelski pokušaj pokazuje da, kako kažu posmatrači, postoji „nova trka za Mesec".
U prvoj trci, pre pola veka, pobedile su SAD, kada su u julu 1969. godine američki astronauti prvi put sleteli na Mesec. Amerikanci sada hoće to da ponove i to prilično brzo. Krajem marta potpredsednik Majk Pens zatražio je od američke svemirske agencije NASA da u roku od pet godina ponovo pošalje Amerikance na Mesec. Ukoliko NASA nije u stanju to da uradi, vlada SAD će to zatražiti od privatnih kompanija, upozorio je Pens. On je rekao da su SAD kao i šezdesetih godina ponovo uključene u trku. Međutim, nije rekao sa kim.
Konkurenti Kina i Elon Mask
Ramon Lugo, direktor Florida svemirskog instituta (FSI) na univerzitetu u Orlandu, pretpostavlja da Pens misli na rivalstvo između SAD i Kine. Očigledno je da Kina ima program za Mesec, smatra Lugo. Uostalom, između SAD i Kine „postoji trka u brojnim tehnološkim oblastima". U januaru je Kinezima pošlo za rukom da letelicu spuste na tamnu stranu Meseca.
Lugo, koji je dugo radio za agenciju NASA, smatra da je malo verovatno da će Rusija biti konkurent SAD u otkrivanju Meseca, i pored njenih uspešnih letova ka Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). U „trci za Mesec" SAD su na neki način same sebi konkurencija, smatra Lugo. U tu trku su, pored agencije NASA, uključene i privatna firma SpaceX i Elon Mask.
Lugo kaže da je Pensov plan o novom sletanju na Mesec do 2024. godine, previše optimističan. On smatra da je u narednih pet godina mogući let astronauta u Mesečevu orbitu, ali da će sletanje biti moguće tek oko 2030. godine. To bi moglo da se ubrza samo ako bi NASA koristila letelice privatnih firmi poput Elon Maska, koje su pravljene za let na Mars. Ali na Mesecu i Marsu su veoma različiti uslovi, ističe stručnjak.
Da li će se i Rusija uključiti u trku?
Prema mišljenju Andreja Jonina iz Ruske akademije kosmonautike, uopšte nema „trke za Mesec". Pensovo saopštenje je „motivisano unutrašnjom politikom". Pozadina je priprema njegove predsedničke kanidature za 2024. godinu – iako Pens zvanično još nije govorio o takvim ambicijama. Ruski stručnjak. međutim, ne isključuje američko sletanje na Mesec u narednih pet godina, kao „jedinstveni projekat". Ali ni Rusija, ni Kina se ne bi priključile „trci za Mesec" koju su proglasile SAD. Moskva, smatra Jonin, za tako nešto nije sposobna ni finansijski, ni tehnološki.
Ipak, istraživanje Meseca se nastavlja u Rusiji. Od sredine marta u Moskvi traje četvoromesečni eksperimet Sirijus-19, kojim se simuliše let na Mesec. U taj eksperiment su uključeni uglavnom ruski naučnici. A 2021. godine, Ruska korporacija za kosmičke aktivnosti „Roskosmos" planira, kao u doba Sovjetskog Saveza, da pošalje na Mesec niz automatskih stanica. Sletanje kosmonauta je planirano najranije početkom 2030-tih godina. Let verovatno planiraju svemirskim brodom „Federacija" koji još uvek nije završen – a pogon će biti novorazvijena, superteška raketa „Jenisej" čiji se start planira za 2028. godinu.
Evropa očekuje jasne signale
Tomas Jarcombek, poslanik Bundestaga i koordinator savezne vlade za vazduhoplovstvo i svemirske letove pri Ministarstvu za privredu i energiju, takođe ne želi da govori o „trci za Mesec": „Nije to tako da Amerikaci to hoće sami da urade, pre će doći do velike saradnje kao u slučaju ISS, sa Kanadom Evropom i Japanom", objašnjava Jarcombek u intervjuu za DW i dodaje: „Od SAD nam je potrebna najava kako dalje".
O tome potpredsednik Pens nije govorio. EU želi da se uključi u međunarodni projekat agencije NASA "Gateway, za izgradnju svemirske stanice na Mesecu. Trenutno je taj projekat u izradi. I Rusija je pokazala zanimanje. Ali krajem prošle godine šef "Roskosmosa”, Dmitrij Rogozin, izjavio je da Ruska Federacija neće učestvovati u projektu sa "drugorazrednom ulogom”.
Po završetku programa Spejs-šatl, SAD već skoro deset godina nisu imale mogućnost da pošalju astronauta ni na ISS. Pritom su bile upućene na ruske Sojuz rakete. Ali Amerikanci rade na istraživačkom brodu sa posadom „Orion". Za njega NASA vezuje svoje planove za Mesec. Prvi probni let obavljen je 2014. godine. Evropska svemirka agencija (ESA) za „Orion" je razvila servisni modul uz pomoć kojeg bi letelica bila snabdevana gorivom, a astronauti vodom i kiseonikom. Najvećim delom pravljen je u Nemačkoj. „To je veliki uspeh za nas što smo prvi put Amerikancima isporučivali tako važne komponente", kaže Jarcombek.