Košutnjak nije vaš | Mozaik | DW | 08.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Zapisi sa Ušća

Košutnjak nije vaš

Urbanistička mafija se prevarila. Košutnjak je emotivna činjenica niza beogradskih pokolenja. Šetajući šumom volim da zamišljam kako će ti koji bi da arče nešto što nije njihovo, pre ili kasnije završiti na robiji.

Pre dvanaest godina majka je rado pešice dolazila odozdo, iz Vladimira Rolovića, gde je tada živela, u košutnjačku šumu. Njen dvanaestogodišnji unuk, moj sin, pravio joj je društvo. Ne znam o čemu su razgovarali u tim dugim šetnjama, to će ostati samo njihova priča. Znam samo da su se nadisali dobrog vazduha.

Majke više nema, a njen unuk je u Berlinu. Ja sam ovde da u treperenju svetlosti koja prodire kroz lišće vidim njihove nekadašnje senke. Ko jednom uđe u Košutnjak, ne ume više da iz njega izađe – nosi ga svud sa sobom. Slično je mislio i Ivo Andrić govoreći da su Topčider i Košutnjak mesta na kojima se najslađe u miru najeo hleba i napio vina.

Znam ljude koji su se ovde držali za ruke pa sada imaju unuke. Vidim i nečije unuke koji se sada ovde drže za ruke. Sretnem usamljene šetače koji se sećaju svojih šetnji sa dedom ili bakom, svojih rođendana, prvomajskih žurki, trčanja, grudvanja. Majke uče decu šta je šuma.

Košutnjak

Košutnjak u leto

Ovo je jedino mesto koje po vrelom beogradskom danu nudi spas. Ovde je ubijen knez Mihailo Obrenović, a Ivana Stambolića su odavde odvele ubice – poslao mu ih je čovek koji mu je dugovao sve. Ovde se sećamo i branilaca kojima su se divili čak i nemački okupatori, pa su to ostavili uklesano u kamen. Tu su sahranjeni i nemački vojnici.

Šuma u komšiluku

Otkako živim na Banovom brdu, Košutnjak mi je u komšiluku. Na raspolaganju mi je nekoliko puteva prema šumi. Jedan od njih vodi iz Požeške kroz Park, pa sam za pola sata u bašti Aleksandar kluba iznad Ski staze. Preko ruba šoljice kafe posmatram grad – od Mosta na Adi do novobeogradskih solitera ili senjačkih vila. Čak i kada jesen Beogradu nanese setan veo od magle na lice, čak i posle kiše, ovde je svetlo i vidi se daleko.

Pođem li drugim putem, pored stadiona Čukaričkog, izaći ću baš na mestu gde se nalazi nekoliko kafana sa lepim baštama. Jedna od njih, Kafanica, u simpatičnom etno stilu, poznata je po tome što se unaokolo vrzma bela svilena kokoš, a mladi ljudi mogu da vide pravi „smederevac" i retro televizor. Na drugoj strani Ulice Kneza Višeslava koja sve od Šumarskog fakulteta pa do Ceraka vodi kroz Košutnjak, smestio se restoran Golf. On ima prelepu baštu i atmosferu pomalo prašnjavog luksuza iz prve polovine 20. veka – sagrađen je 1936.

Restoran Kafanica

Restoran Kafanica

Zeleni hram

Mogu kod okretnice tramvaja na Požeškoj da pođem uzbrdo, pored jednog od najlepših bazena u gradu, pa da ubrzo kod Fakulteta za sport izbijem na Trim stazu.

Ipak, najdraže mi je da najpre linijom gradskog autobusa broj 50 odem do Skojevskog naselja, tu popijem kafu u Kakadu koncept baru ili Dragulju, pa onda prekoputa Crkve Svetog Luke zaronim u šumu. Inače, ova crkva je sagrađena 2003. godine u raškom stilu. Obložena je italijanskim kamenom travertinom, a tri zvona su izlivena u austrijskom Insbruku. Oko nje je dovoljno prostora. Ne mora da se takmiči za značaj sa soliterima kao postkomunističke novobeogradske crkve.

I Košutnjak je neka vrsta hrama – šaputanje lišća, polutama ispresecana svetlosnim šarama, miris zemlje, miris bilja.

Kada sa ove strane hodate šumom, najpre naiđete na restoran Rubin, koji je tu od 1981. Sa njegove terase deo Beograda vam je pod nogama. Nekih dvadesetak minuta hoda potrebno je do restorana Devetka, koji se nalazi naspram ulaza u Pionirski grad. Kažu da je vlasnik Rubina bio najpre učenik čuvenog beogradskog kafedžije Ace Devetke, koji je 1974. bivšu zgradu košutnjačke železničke stanice pretvorio u jedan od najpoznatijih beogradskih restorana. Bašta Devetke je za beogradske prilike na nestvarno lepom mestu, potpuno okružena zelenilom.

Crkva Svetog Luke

Crkva Svetog Luke je sagrađena 2003. godine u raškom stilu

Sat hoda hladovinom

Usred Košutnjaka je Vodotoranj koji se vidi i sa Gazele i kroz prozorče aviona kada stižete u Beograd. Preko puta je Filmski grad. Satelitski snimci pokazuju da je od Skojevskog naselja, preko Filmskog grada do Golf naselja u blizini šumskog područja, pa i u njemu, već prekomerno građeno. Ni jedno drvo više ne bi smelo da postane žrtva nečije alavosti.

Republički hidrometeorološki zavod se, kažu, nalazi na Košutnjaku jer je ovdašnja temperatura uvek ispod one na Terazijama, pa to u avgustu zvuči bolje. Možda je to  tek urbana legenda – Beograd leti navodno mora da krije stvarnu temperaturu na asfaltu. Ali nam ta priča govori nešto drugo – tamo gde privatni interes istisne smisao za opšte dobro, drveća nema, ostaje – asfaltirana pustinja. U Beogradu malo gde može da se hoda hladovinom više od sat vremena kao ovde.

Sećam se da sam jednom sa topčiderske strane pešačio do vrha brda pored Hajdučke česme. Mada je u blizini ustreljen nesrećni knez Mihailo, taj toponim za mene ima drugačiji istorijski prizvuk – škripu gitarskih rifova. Te 1977. bilo mi je tek 14 godina i živeo sam daleko od Košutnjaka, pa je do mene dopirao samo daleki medijski odjek mitskog koncerta Bijelog dugmeta. Česma k’o česma. Zamišljao sam užasnute veverice koje slušaju pastirski rok. Šteta što Dositeju Obradoviću nisu uslišili želju da bude tu sahranjen.

Republički hidrometeorološki zavod

Republički hidrometeorološki zavod - na Košutnjaku jer je ovdašnja temperatura uvek ispod one na Terazijama?

Ortaci i burazeri bi da seku

Dakle, Košutnjak nije samo mesto. To je emotivna činjenica za milione ljudi. Shvatiće to i ova gradska vlast. Nisu uspeli da nametnu gradnju ni u parkiću na Banovom Brdu. Uveravam sebe da ih u Košutnjaku čeka još jači otpor. Nameravana deforestacija je model već viđen u takozvanim banana državama. On počiva na korupciji, kao i na nepravičnoj raspodeli bogatstva i moći – prenaseljeni grad bi da od onih koji nemaju ni sopstvene bašte, a takvih je najviše, otme deo javne šume i pretvori ga u privatnu svojinu, pa u građevinsko zemljište.

Mahaće, kao i do sada urbanističkim planovima koje su promenili u svoju korist, građevinskim dozvolama koje su izdali sami sebi ili firmama od stranačkog poverenja, pokušaće da slatkorečivo obećaju deset posađenih stabala za svako palo (nekako vole igre brojeva otkako im je šef u ratna vremena predložio sto „njihovih" za jednog „našeg").

Dragoslav Dedović

Dragoslav Dedović u šumi na Košutnjaku

Ništa im neće pomoći. Javni interes ne definiše stranka niti cinični gradski menadžeri. Znam da su ljudi tog kova spremni da se interesno okupe oko zločinačkog poduhvata protiv prirode i grada i da to drsko nazovu napretkom, a sopstvenu dobit kao i profit svojih saučesnika iz ortačko-burazerskog klana – javnim interesom.

Već viđeno

Kako to funkcioniše pokazao je slučaj izgradnje sportske dvorane na Košutnjaku. Firma naprednjačkog gradskog urbaniste Marka Stojčića je kao jedini učesnik na tenderu dobila posao izrade projekta vredan preko 200 000 evra. Onda zamenik gradonačelnika Goran Vesić, kada ga novinari priupitaju za očigledni sukob interesa, upućuje radoznalce na Agenciju za borbu protiv korupcije. A kada pitate nju – ona mudro ćuti. I tako u krug.

Za ovu ekipu identitet ovog mesta, genius loci, nije satkan od javnog dobra i većinske želje Beograđana da deci ostave netaknut Košutnjak. Za njih je to tabula rasa – aristotelovski glatka površina nesvesne duše na koju oni mogu da upišu svoje privatne planove kao da tu pre njih nikada ništa nije bilo.

Vodotoranj na Košutnjaku

Kod vodotornja na Košutnjaku

I ovaj put sve vonja na iste metode. Uzalud beogradski svetski rekordi u zagađenosti vazduha zimi, uzalud sve vrelija leta i klimatske promene. Oni bi da seku. Oni bi posle Beograda na vodi da grade Beograd u šumi.

Filmski trikovi

„Avala filmski park" – tako se zove Potemkinovo selo koje bi da sakrije luksuzne stanove za 8000 ljudi i seču mnogo hektara košutnjačke šume. Opet će projekat da se prebacuje između ministarstava, od zavoda do zavoda, simuliraće se dijalog „zainteresovanih strana", javna rasprava neće biti javna zbog pandemije, mehanizam sluđivanja je dobro poznat. Već traje propagandno „razvlačenje pameti" – te to područje nije zaštićeno, te ne radi se o kvalitetnoj šumi, te biće posađeno mnogo više.

Ni to neće pomoći.

Restoran Devetka

Restoran "Devetka"

Otkako je Atanasije Nikolić u 19. veku u ime Obrenovića počeo da uređuje ovo područje kao vladarsku šumu za lov, Košutnjak je ušao u neku vrstu simbioze sa Beogradom. Jedan dokument iz 1849. kaže da u šumi živi 13 jelena i 35 košuta. Njih više nema, ali ostalo je ime. Najkasnije početkom 20. veka, pretvaranjem zatvorenog područja u javno dobro, ova simbioza je postala trajna – Košutnjak je svojina svih građana. Grad koji se širio morao je da prizna sam sebi da bi uništavanje te šume bilo samoubilački poduhvat.

Znaju to i oni koji bi da seku. Ali ih nije briga. Šetam Košutnjakom i mislim svoju misao o otporu. On se već formira. Možda ima nade. Ovaj put će, čini mi se, alavost da zagrize u tvrdo. Košutnjak bi korumpiranoj ekipici mogao da polomi zube.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama