Kočnica za cenu struje

Ministar Altmajer hoće nešto da učini protiv rastućih cena struje, pre svega za privatne potrošače. Nemačka se trenutno više okreće ekološkoj struji, a to mnogo košta. Za to plaćaju privatni potrošači, ali ne i oni koji su najveći potrošači struje, poput hemijske industrije. Kada bi i oni malo doplatili, to bi moglo da zaustavi porast troškova za druge, predlaže ministar Altmajer. Ali upravo od toga odvraća najnovije istraživanje.

Promene u energetskom sektoru čine preduzeća sve nesigurnijim i mogle bi da naštete Nemačkoj. To je rezultat jedne studije Instituta nemačke privrede u Kelnu. „U centru pažnje istraživanja su industrijske grane koje su i najveći potrošači struje – industrije stakla, papira, keramike i metala“, kaže direktor instituta Mihael Hiter: „Već desetak godina primećujemo da su neto investicije u tim branšama negativne. U tom smislu možemo govoriti o gubitku za Nemačku“.

Preskupo subvencionisanje

Nemačka zahteva prelazak sa fosilnih goriva i nuklearne energije na obnovljive izvore energije. Država garantuje fiksnu cenu proizvođačima ekološke struje, kako bi se njihova investicija isplatila. Ta cena je iznad tržišne i zato mora da se isplati i dodatak koji se plaća preko dodatne takse. S takvom praksom nisu svi saglasni jer sve na raspolaganju je više ekološke struje pa tako konstantno rastu i subvencije – u prošloj godini su porasle čak za 50 odsto. Industrijske grane koje su najveći potrošači struje do sada su toga bile oslobođene, ali s obzirom na to da su potrošači sve jače pogođeni visokim cenama, političari razmišljaju o tome da i ta preduzeća subvencionišu sa malim iznosima.

„Studija upravo na to upozorava jer i bez subvencija su cene struje u Nemačkoj iznad cena u ostalim zemljama“, kaže Hubertus Bart sa Instituta nemačke privrede. „Nedavno sam razgovarao sa jednim od tih velikih potrošača. Oni kažu da ovde plaćaju oko šest centi, u Aziji plaćaju četiri do pet, a u Severnoj Americi tri do četiri centa. Za sada je ta cena još uvek podnošljiva, ali ako se na šest centi dodaju još dva centa, pa čak i samo jedan, to bi itekako moglo da ugrozi egzistenciju pojedinih preduzeća.“

Autori: Matijas Belinger / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković