Kako je Klaus Vilbrand postao influenser sa 83 godine

Reč je o jednoj od najneobičnijih karijera na društvenim mrežama poslednjih godina u Nemačkoji o neobičnom spoju: Misija Klausa Vilbranda (83) i Darije Razumovič (32) je da predstave klasičnu literaturu 20. veka mladim ljudima, ali i da odgovaraju na njihova pitanja o književnosti.

Na primer: „Koje tri knjige treba da pročita mlad čovek koji želi da nešto zna o klasičnoj literaturi?" Na to Klaus Vilbrand odgovara bez uvijanja: „‘U potrazi za izgubljenim vremenom' Marsela Prusta, ‘Uliks' Džejmsa Džojsa i ‘Proces' Franca Kafke."

Ili, na pitanje koje pisce smatra precenjenim, Vilbrand takođe nema dlake na jeziku: „Herman Hese je sigurno najprecenjeniji pisac." Uvek slede i kratka obrazloženja.

Njegovi sažeti odgovori svedoče o ogromnom znanju koje je sticao tokom približno 60 godina rada u književnoj branši. Pročitao je oko 6.000 knjiga. A i iskrenost je ono što mladi ljudi očigledno cene. Vilbrand ne pokušava da ih impresionira niti poštedi intelektualnog napora.

Ne koristi teške reči niti ih obasipa stručnim terminima, već im na razumljiv način objašnjava zašto su određena dela ključna za razumevanje savremenog sveta.

„Mladi ljudi se osećaju ozbiljno shvaćenim kada stariji čovek sedi pred njima i govori jednostavnim jezikom", kaže Vilbrand.

On ih izaziva da se upuste u ozbiljna dela svetske književnosti, a to se ispostavilo kao osvežavajuće u svetu društvenih mreža. Za manje od pola godine stekao je par stotina hiljada pratilaca - na Tik Toku, Jutjubu, Instagramu. I svakog dana ima po hiljadu novih.

Zašto čitati literaturu i zašto baš klasike

Na pitanje da li to što on preporučuje mladima mora da se pročita i zašto je uopšte važno čitati klasičnu književnost Vilbrand odgovara sa blagim osmehom:

„Ne morate da čitate. Nećete umreti ako ne čitate. Ali većina ljudi ne shvata koliko mnogo propuštaju. Vaš pogled na svet, na ono što se danas dešava i piše, postaje sasvim drugačiji kada znate šta su drugi pre vas mislili i pisali".

Njegova stroga kritika savremene književnosti još je jedan razlog zbog kojeg ga publika voli.

„Polovina ljudi koji danas pišu uopšte nisu pisci. Mnogo se toga piše, ali malo šta ima društvenu vrednost," tvrdi Vilbrand.

Odgovarajući na pitanja on preporučuje dela Tomasa Mana, Tomasa Bernarda, Hemingveja, govori i o Murakmiju i Dostojevskom. A na konkretno pitanje šta bi trebalo pročitati od tog ruskog klasika, na kraju se iz više razloga ispostavi da je to - njegovo celokupno delo.

U ovom videu na pitanje - koje su to tri knjige pogodne za početak čitanja književnosti - on za mladu nemačku publiku kaže, da za to ima mnogo mogućnosti ali onda nabraja: „Orlando" engleskinje Virdžinije Vulf, „Ljubavnik" francuskinje Margaret Dira i „Kasandra" Nemice Kriste Volf. Potom ukratko odgovara šta im je zajedničko - to su književna dela sa istorijskom pozadinom.

Kako je sve počelo ili kako su se našli Klaus i Darja

Klaus Vilbrand je 20 godina vlasnik malog antikvarijata u Kelnu. Međutim, posao baš i ne ide dobro i on se nosio mišlju da zatvori radnju.

Onda se u njegovom životu pojavila Darija Razumovič. Pre nekoliko godina upoznali su se na buvljoj pijaci na kojoj se prodaju stare knjige. Kupila je nekoliko knjiga od njega, zapodenuli su razgovor. Ona je tada radila kao lektorka u izdavačkoj kući, a i kao konsultantkinja za društvene mreže.

Predložila mu je saradnju - odnosno ulazak u digitalni svet. Klaus Vilbrand to nije hteo - sve do 29. marta ove godine. Uspela je da ga ubedi i snimili su prvi video.

Uspeh i u analognom svetu

Na sreću - jer već nakon dve nedelje novopećni tim je dostigao 10.000 pratilaca na Instagramu. „To je bilo neverovatno. Bili smo iznenađeni uspehom," tiho priznaje Vilbrand.

„Moja predrasuda se pokazala kao greška", kaže, jer je smatrao da su ti kanali samo za površne ljude.

„Ali među milionima tamo, ima nekoliko stotina hiljada koji se zaista zanimaju za književnost."

Uspeh u digitalnom svetu proširio se i u analogni - njegovu antikvarnicu. „Otkako smo počeli sa TikTokom i Instagramom, dobijamo mnogo više narudžbina". Ispred njega leži „Besni Orlando" Ludovika Ariosta (1474–1533). Prilično teška materija, reklo bi se. Ali Klaus Vilbrand o knjizi priča sa ushićenjem i sprema je da je pošalje poštom - nekome ko ga je pronašao na internetu.