Klikom miša do evropske kulturne baštine!

Tako je veliki broj umetnička dela, kulturnih i istorijskih vrednosti, koje se čuvaju u muzejima i arhivama širom Evrope, postao dostupan samo jednim klikom miša.

Digitalizacija umetničkih dela, pogotovo knjiga, predstavlja težak posao, ali sa druge strane ona otvara čitav jedan novi svet kulture. Da je ideja o digitalnoj kolekciji dela kulture na Internetu bila dobro prihvaćena, svedoči i cifra od 10 miliona posetilaca sajta „europeana.eu“ prilikom njegovog pokretanja. To je čak dovelo i privremeno obaranje sajta, koji danas funkcioniše besprekorno. Sa početnih 2 miliona digitalizovanih predmeta, kolekcija se povećala na 4,6 miliona.

Portparol Evropske komisije, koja je bila i začetnik ideje o evropskoj digitalnoj biblioteci, Martin Selmajr kaže:

„Danas ćete u „Evropeani“ naći, naprimer, dela Leonarda da Vinčija, zatim originalne partiture Mocarta, tu je i nacionalna portugalska pesma u izvornom obliku iz 1572 godine, kao i slika berlinske Fridrihštrase iz 1913, dobijena od Evropskog filmskog udruženja.“

Džejn Ostin na mađarskom

Interesantno je to da gotovo polovina digitalizovanih radova sakupljenih u “Evropeani” dolazi iz Francuske. Za njom sledi Nemačka koja je sadržaj evropske digitalne biblioteke obogatila za 15 odsto. Sve ostale zemlje EU su, za sada, znatno ispod te cifre. I dok iz EK podstiču nacionalne institucije zemalja članica da više doprinesu zajedničkoj evropskoj kulturi, Martin Selmajr govori i o zanimljivostima poput…

“Dela Džejn Ostin, poznate engleske spisateljice, ne možete naći na Evropeani na engleskom, ali ih zato možete pročitati na mađarskom zahvaljujući mađarskoj nacionalnoj biblioteci. Bilo bi lepo i kad bi nam britanske institucije omogućile digitalizovana dela Džen Ostin na originalnom jeziku.”

Kultura za obrazovanje, ali i uživanje

Ono što za Evropeanu predstavlja problem jeste i pitanje autorskih prava. Za sada se u njenoj kolekciji mogu naći uglavnom knjige koje su u tzv “javnom domenu”, odnosno čiji su autori preminuli pre više od 70 godina, čime prestaje važenje zakona o autorskim pravima.

Upravo je zbog ove činjenice Evropska komisija pokrenula javne konsultacije na temu bolje saradnje sa izdavačima u pogledu prava na objavljivanje. Istovremeno postavlja se i i pitanje dugoročnog finansiranja evropske digitalizovane biblioteke.

Evropska komisija je postavila i cilj da se u do početka 2010. godine u zbirci Evropeane nađe 10 miliona digitalizovanih predmeta, otetih tako od zuba vremena, i ponuđeni svetu za obrazovanje i uživanje.

autor: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: N. Jakovljević