Kiparske banke završile u ruskim rukama

Početak jeseni – 30 stepeni i mnogo sunca. Dugo gradsko šetalište, ekskluzivni restorani i luksuzni hoteli, beskrajan niz palmi. Limasol je lučka metropola u zalivu Akrotiri i drugi po veličini grad na Kipru – gde turizam cveta, baš kao i ekonomija. Naime Limasol je i finansijski centar Kipra. Tu su sedišta brojnih ofšor-firmi.

„Kipar i posebno pravni sistem na Kipru, blagonakloni su prema stranim investitorima. Investitori iz celog sveta, bez obzira na to da li je reč o Južnoj ili Zapadnoj Evropi, Africi ili Aziji, tu ulažu svoj novac. Baš kao i iz Rusije. Ruski preduzetnici, osim toga, Kipar vide kao odskočnu dasku za ostala tržišta“, kaže Mihael Sobolev, ruski finansijski savjetnik iz Limasola.

Ipak, u jednom momentu se činilo kao da se taj finansijski raj raspada. Ruski investitori su nakratko izgubili tlo pod nogama. Kipar je 25. juna 2012. godine podneo zahtev za dobijanje finansijske pomoći. Upravo u tom trenutku su dve najveće banke u zemlji bile u velikim dugovima. Pomoć je došla godinu dana kasnije. Ukupno deset milijardi evra pomoći dodeljeno je toj maloj ostrvskoj državi. No, zauzvrat su finansijski donatori, dakle Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka, tzv Trojka, osim uobičajenih reformi kao što su ukidanje radnih mjesta, smanjenje troškova i povećanje poreza za preduzeća, zatražili sprovođenje i nekih neuobičajenih mera.

Među njima: učešće poverilaca u spasavanju Kiparske banke i ukidanje druge po veličini banke u zemlji, Laiki Bank. Dakle one banke, koje su još 2011. godine uspešno prošle tzv. stres-test koji je sproveo Ured za kontrolu rada banaka EU. Posledice: štediše i poverioci su zbog toga izgubili na svojoj imovini. Te neuobičajene mere su pre svih teško pogodile ruske investitore: „Rusija je pomogla Kipru davanjem kredita. U očima brojnih, Rusija je time pomogla stabilizaciji ekonomije na Kipru. Postupak Trojke je zato naštetio ruskim preduzetnicima što je dovelo do negativnih reakcija“, kaže Jaroslav Lisovolik iz Dojče banke u Moskvi.

Od gubitnika do dobitnika

Ipak, od navodno najvećih gubitnika mogli bi da postanu najveći dobitnici – jer oni koji su napravili plan spasavanja nešto su prevideli. Ili možda nisu želeli da vide.

„Kada je odlučeno da će Kiparska banka da bude spasena zahvaljujući, bilo je ipak jasno da su ljudi izgubili svoju ušteđevinu, ali da će zauzvrat dobiti akcije. To je tipično kod tzv mehanizma 'Bail-in'. Odluka da se pristupi tom mehanizmu bila je čudna jer je pravi razlog zapravo bio taj da se u spasavanje banaka uključe veliki ruski investitori, a ne poreski obveznici. Ali rezultat je bio da su ti isti ruski oligarsi sada postali akcionari banke. Kakva ironija. Pitam se da li su to zagovornici mehanizma 'Bail-in' imali na umu od početka. To je u stvari moglo da se predvidi“, kaže Sofronis Klerides, ekspert za ekonomiju na Univeritetu Kipar.

Skoro 50 posto depozita velikih investitora u Kiparskoj banci pretvoreno je u akcije, ostatak je podlegao dodatnim kontrolama kapitala. Između 50 i 60 odsto svih akcija Kiparske banke su, prema navodima medija, u ruskim rukama. Reč je o šest od 16 članova novoizabranog Veća direktora Kiparske banke – među njima i Vladimir Stržalkovskij, bivši predsednik Uprave ruskog proizvođača nikla „Norilsk Nickel“ i bivši kolega iz KGB-a ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Oni (Trojka - op. aut.) su hteli da izbace Ruse, ali na kraju su oni našu najveću banku dali u ruke Rusima“, citira „Njujork tajms“ kiparskog predsednika Nikosa Anastazijadesa.

Brojni eksperti se međutim nadaju da će izborom novog Veća direktora doći do normalizacije stanja u Kiparskoj banci i povratka svakodnevnom poslovanju – sa ili bez Rusa.

Autorke: Rajna Brojer / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković