Kinezi traže princa u Bavarskoj

Planinski vrhovi Alpa nisu samo obavezni sastojak nemačkih filmskih limunada za domaću upotrebu. Planine i bavarski dvorci su očarali i Kineze i već teku poslednje pripreme da i oni tamo snime film za koji su uvereni da će osvojiti pre svega gledateljke na čitavom svetu. Jer uz već oprobane sastojke ljubavi i plemstva su se dosetili da dodaju – a što drugo za film iz Nemačke – sportske automobile.

Rediteljka planiranog filma „Love of Alps“ Dan Tang objašnjava da priprema mentalni wellness za Kineze. Da li će to imati isti učinak i na publiku u drugim delovima svijeta, to ćemo još videti. Ali u svakom slučaju je ovaj projekat osvojio i čitav niz nemačkih kompanija koje pomažu u realizaciji.

Šta je dakle Dan Tang smislila za svoj film? Sasvim u skladu sa tradicijom kineske kinematografije: novac je tu u vidu bogate kineske naslednice, tu je i jedan nemački princ, a za akciju će se pobrinuti jedan lopov kojeg traži čitav svet. Već u realizaciji priče pomaže i jedan Nemac – i pravi pravcati predstavnik nemačkog plemstva: 33-godišnji izdanak porodice Fon Turn und Taksis. S time da je Albert, tako mu je ime, povrh toga i vatreni vozač automobilskih trka.

Stampedo na Alpe

Kako dakle ide radnja: bogata i naravno prekrasna Tang Tang se zaljubila u mladog princa Edvarda, a oboje su zaljubljeni u automobilske trke. Ali kao što to biva kod mnogih prinčeva u našim danima, njihova riznica je prilično prazna. Zato princ pod svaku cenu mora da pobedi u jednoj važnoj trci, ali Ksiaofej ima drugih planova. Pogađate: to nije naziv nekakvog novog herbicida, nego ime vrhunskog lopova kojeg traže sve policije sveta i bliže okoline. On pak ima bolesnu majku koju može spasiti samo ako opljačka princa. Jer zločinac kakav jeste, možda ne zna pravo stanje njegove riznice.

Cinike koji su još uvek uvjereni da bi takav film mogli da gledaju samo uz policijsku prisilu i lisicama vezanim za sedište bioskopa treba podsetiti da će film biti bogato okićen i prirodnim krajolicima Alpa. I da je takav recept već jednom uspeo – u indijskoj kinematografiji. Bolivud je otkrio Alpe još osamdesetih i film (u slobodnom prevodu) „Ko prvi devojci, njemu i devojka“ iz devedesetih je u Indiji izazvao pravu histeriju oduševljenja Alpima i Švajcarskom gde je bio sniman. Doduše, indijski producent Ašiš Sing za list Vol strit žurnal priznaje da je u Indiji „alpska moda“ u poslednje vreme nešto popustila, ali tek nakon što je snimljeno nebrojeno kopija kopijinih kopija izvornog hita.

Kineska cenzura nema prigovora

Ali sad se na Alpe spremaju i Kinezi: „Kombinacija plemstva, automobilskih trka i bavarskog krajolika je kliše svega onoga što Kinezi misle o Nemačkoj“, objašnjava nam Anke Redl. Ona je u Pekingu gde u uredu German Films predstavlja nemačku filmsku industriju. Tačne lokacije snimanja još nisu određene, ali Kinezi svakako žele što idilu Bavarske i što spektakularnije alpske dvorce. Rediteljka Dan Tang naravno pre svega mašta da snima na mestu koje je neodvojivo od stereotipa Nemačke – u dvorcu Nojšvajnštajn, koji je prikazan i na logou čuvene kompanije Dizni. Tang je sigurna da svi Kinezi znaju za taj dvorac – i da se baš svi žele tamo venčati. Ali taj dvorac, inače u vlasništvu pokrajine Bavarske, nije baš lako dobiti za filmska snimanja.

U dogodovštinama Tang Tang, princa Edvarda i zločestog lopova naravno da nema mesta za ljudska prava i političke skandale u Kini pa je tako i kineski ured za cenzuru već dao dozvolu za snimanje. To nipošto nije samo po sebi razumljivo, jer je kineska rediteljka svoj zanat naučila u Berlinu kod letonsko-nemačkog režisera Roze fon Praunhajm koji se proslavio filmovima poput „Nisu homoseksualci perverzni, nego situacija u kojoj žive“ (1971.)

Ali Dan Tang više nimalo ne zanimaju filmovi koji bi se kritički odnosili prema društvu. Jedini cilj joj je snimiti filmski hit i kako najavljuje, „probiti bioskopske blagajne na čitavom svetu“. Već i budžet filma „Love of Alps“ je za kineske pojmove popriličan: 16 miliona evra, a rediteljka je uverena da će film zaraditi „barem deset puta više“. Lep deo zarade će otići i pokrajini Bavarskoj za njenu pomoć i usluge, a kod investitora su tu i neke nemačke firme. Naime, film se upravo nameće kao idealno mjesto za takozvani product placement. Tako na primer i nemački proizvođači automobila mogu, primerenim doprinosom filmskom budžetu, odlučiti koji će automobil na kraju biti pobednik na kineskom tržištu: Porše? BMW? Audi? Mercedes? Neka odluči broj nula na računu.

Traži se princ sa dovoljno konja

Jer u svakom slučaju film će Kinezi moći da vide u gotovo svakom bioskopu: samo za to tržište je predviđena izrada 5.000 kopija filma, a onda dolaze još i kopije za strano tržište. Nije isključeno da će film pomoći i bavarska fondacija za film jer bi i toj pokrajini to bio prvi veliki projekat sa kineskim partnerima i oko 90 odsto filma bi trebalo da se zbiva u Bavarskoj.

Početak snimanja je predviđen za april sledeće godine i istovremeno će se snimati na kineskom i na engleskom. Većina uloga je već podeljena poznatim kineskim glumicama i glumcima, na primjer Žang Ziji (iz filma „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“) i Ediju Pengu. Uloga je dodeljena i Japancu Šun Oguriju mada se, obzirom na odnose ove dve zemlje u poslednje doba, moramo pitati da li će njegov lik biti baš posebno pozitivan.

Zapravo još jedino nedostaje princ Edvard, „najbrži princ na svijetu“, kako se kaže u ovom filmu. Kinezi traže neku međunarodnu zvezdu, a ne bi bilo loše da je Amerikanac. Možda je to i prilika za nemačkog savetnika Alberta fon Turn und Taksisa da postane i filmska diva. Konačno, on takođe voli automobilske trke, a i princ je – tačnije, vojvoda što je u nemačkom plemstvu ravno princu, ali ne mora značiti da je reč o članu kraljevske porodice.

Jedino gde mladi plemić odudara od filmskog lika je sledeće: blagajna njegove porodice doduše nije tako prepuna kao u doba dok je imala monopol na poštanske usluge (da, pojam „taksena marka“ potiče od njihovog prezimena). Ali blagajna je veoma daleko od toga da bude prazna.