1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

„Kina ne sme da bude uzor za praćenje zaraženih“

Bernd Rigert Brisel, dd
18. maj 2020.

Aplikacija koja bi nas upozoravala na kontakt sa sobama koje su zaražene koronavirusom izazivala bi lažne uzbune i značila kraj zaštite podataka, tvrdi u razgovoru za DW poslanik Evropskog parlamenta Patrik Brajer.

https://p.dw.com/p/3cNQ2
Švajcarska verzija aplikacije
Švajcarska verzija aplikacijeFoto: picture-alliance/dpa/Keystone/L. Gillieron

Patrik Brajer je protiv uvođenja aplikacije za pametne telefone koja bi bila u stanju da utvrdi kontakte osobe koja je zaražena koronavirusom. On je evropski poslanik nemačke „Piratske partije“, a njegova politička specijalnost jesu internet i zaštita podataka.

Na pitanje DW zašto je protiv uvođenja ovakve aplikacije, mada u više evropskih zemalja grozničavo rade na njenom  razvoju, Patrik Bajer kaže: „Takozvane Tracing-Apps nisu efikasne u otkrivanju lanca zaraze između ostalog i zato što te aplikacije nemaju svi ljudi. Velika je iluzija da će 60 odsto stanovništva ili više od toga koristiti aplikaciju. U Singapuru, gde su je prvo uveli, koristi je 20 odsto stanovništva, u Austriji pet odsto.“

Obaveza ili dobrovoljna primena?

Brajer, međutim, upozorava da je aplikacija mnogo veća opasnost za našu privatnost nego za viruse i da bi ljudi, ako bi znali kakvu opasnost donosi aplikacija, nju još manje koristili.

On kaže da će proizvođači kao što su Apple ili Google promeniti operativne sisteme, ali niko ne zna kako, jer oni to čuvaju kao poslovnu tajnu. Brajer dodaje da aplikacije u Evropskoj uniji nisu usaglašene, a i način memorisanja podataka se razlikuje – Francuska će podatke skupljati na centralnom serveru vlade, a drugi decentralizovano.

„Na mnogim mestima se razmišlja da se aplikacija uvede kao obaveza. Dakle, ako biste želeli da putujete ili da odete u restoran, bili biste obavezni da upotrebljavate takvu aplikaciju. Onda bi princip dobrovoljnosti bio prošlost“, kaže ovaj političar.

Pripreme za sledeću pandemiju

Evropska komisija zahteva da primena aplikacije bude dobrovoljna i da podaci o korisnicima budu memorisani decentralizovano. Ona razgovara o svemu tome i sa azijskim zemljama, u kojima se aplikacija primenjuje.

Brajer, međutim, kaže da Kina ni u kom slučaju ne bi mogla da služi kao uzor. „Tamo vlada autoritarni režim koji zloupotrebljava tehnologiju da bi nadzirao stanovništvo, da nepodobne strpa u zatvor i da ugnjetava manjine.“

Patrik Brejer i njegovi Pirati oštro se protive digitalnom nadzoru
Patrik Brejer i njegovi Pirati oštro se protive digitalnom nadzoruFoto: picture-alliance/dpa/C. Rehder

Patrik Brajer se zato zalaže za to da se u ovoj zdravstvenoj krizi nabavi dovoljno zaštitne opreme i da zemlje imaju dovoljno kapaciteta u zdravstvenom sistemu, dovoljno testova i napokon da se pronađe vakcina. „Nama je neophodna i priprema za buduće pandemije. To je ovde nedostajalo. Nova aplikacija ne može da sakrije te propuste.“

Kako funkcioniše aplikacija?

Čovek koji sazna da je inficiran morao bi to i da objavi na aplikaciji kako bi njegovi kontakti u poslednje dve do tri nedelje to saznali. Dakle, on bi poslao u karantin možda i stotine osoba. Postavlja se pitanje da li bi zaražena osoba zaista alarmirala ostale putem aplikacije.

Čak i ako bi, Brajer smatra da bi takav automatizam učinio da se mnogi ljudi bez osnove podvrgnu izolaciji: „Možda je to vaš komšija koji živi iza zida i kojeg ne viđate, možda ste razgovarali sa nekim a imali ste zaštitnu opremu, možda ste sedeli blizu nekoga okrenuti leđima. I svi ti slučajevi bi izazvali uzbunu na aplikaciji.“

Brajer navodi da istraživanja pokazuju kako je telefonski poziv svim kontaktima zaražene osobe – a to je standardna procedura – mnogo efikasniji. On dodaje da bi isto tako bilo pogrešno da se štedi na osoblju koje telefonira da bi aplikacija automatski nabrojala kontakte – jer bi jeftiniji put bio put sa više rizika da se ljudima pošalju pogrešne informacije.

„Sledeća opasnost je da se ljudi na to naviknu da ih stalno registruju i prate. Policija i tajne službe bi mogli da koriste podatke da nametnu karantin – to se već dešava u nekim zemljama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android