Kina „na nišanu“ SAD

Tokom sledećih deset godina, američki budžet za odbranu smanjiće se za daljih 350 milijardi evra. Vreme dugoročnih vojnih intervencija je prošlo, rekao je predsednik Braka Obama. Osim toga, zbog „rastućeg ekonomskog i bezbednosno-političkog značaja“ azijsko-pacifičkog regiona, „SAD će u tom delu sveta pojačati svoje vojno prisustvo“, rekao je američki ministar odbrane Leon Paneta.

Zemlje u fokusu

Skupi ratovi u Iraku i Avganistanu doveli su Vašington do granica vojnog opterećenja. I pored toga, upravo obelodanjen plan štednje nije znak slabljenja američke vojne premoći u svetu. Tako to vidi Oliver Trenert, stručnjak berlinske Fondacije za nauku i politiku: „SAD će i dalje biti na strani prijatelja i saveznika, iako se bezbednosno-politička situacija promenila za završetkom Hladnog rata. One zemlje koje su sada u fokusu američke zaštite jesu upravo zemlje azijsko-pacifičkog prostora. U ovom trenutku je teško predvideti kako će se dalje ponašati Severna Koreja, a možda još veće brige Vašingtonu zadaje Kina.“

Jer, iako to u Vašingtonu niko ne želi glasno da izgovori, nova vojna strategija SAD vrti se pre svega oko Kine. Peking je proteklih godina sveobuhvatno opremio svoju mornaricu. Kina sada ima modernu flotu podmornica, gradi sopstvene nosače aviona i bombardere koji su nevidljivi za radare. Mnoge rakete Kina je stacionirala u Tajvanskom moreuzu. Tajvan je jedan od najboljih prijatelja SAD u regionu, ali Kina tu zemlju još uvek vidi kao svoju provinciju koja želi da se otcepi.

„U Vašingtonu vlada velika zabrinutost zbog toga što bi Kina jednog dana mogla da u Tajvanski prolaz pošalje sopstvene nosače aviona kako bi branila tu državu kao svoj posed“, kaže Oliver Trenert.

„Vatreni prsten“ oko kineske obale

Tajvan odavno nije jedino žarište koje u Aziji zanima SAD. Između Kine i Japana već godinama vlada spor oko velikih rezervi nafte i gasa u Južnokineskom moru. U tom moru su i ostrva Spretli, strateški važna ostrva oko kojih se Kina spori sa više susednih zemalja: Tajvanom, Vijetnamom, Filipinima, Malezijom, koje tamo imaju i svoje vojne baze.

SAD tvrde da su ih na pojačane aktivnosti u azijsko-pacifičkom prostoru podstakle upravo kineske vojne operacije, u koje spadaju i kiber-napadi na računare američke armije. SAD u tom regionu imaju oko 75.000 vojnika, a SAD su proteklih godina prodale ogromne količine oružja svojim strateškim partnerima u tom delu sveta. Vašintgon je u međuvremenu tamo formirao mrežu sopstvenih vojnih baza i savezničkih zemalja, koja se u vidu polumeseca pruža pred kineskom obalom: od Japana i Južne Koreje, preko Guama, Tajvana i Filipina - do Tajlanda. To je „vatreni prsten“ koji Vašington u slučaju vojnog sukoba može da aktivira.

Sukob koji niko tako ne zove

I pored toga, ni Vašington ni Peking nisu suštinski zainteresovani za vojnu eskalaciju u istočnoj Aziji. „Odnosi SAD i Kine su prepleteni na način kakvog ranije nije bilo“, kaže Oliver Trenert. Jer, uz sav vojni i bezbednosno-politički rivalitet, dve zemlje su u najvećoj meri i zavisne jedna od druge. Kina raspolaže ogromnim dolarskim deviznim rezervama, ali je američko tržište veoma važno za njene proizvode. Zvanično, nema govora ni o kakvoj zategnutosti na vojnom planu, ali se Vašington sprema za takvu mogućnost. U Pekingu postupaju slično. Kineski Global tajms je sa zabrinutošću registrovao najavu nove američke vojne strategije. „SAD moraju da shvate da ne mogu da zaustave uspon Kine i da je u njihovom najvećem interesu da se prema Kini prijateljski ponašaju“, piše taj list.

Autori: Tomas Latšan (dpa, rtr) / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković