Kina kuca na vrata srednje i istočne Evrope | Evropa | DW | 26.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kina kuca na vrata srednje i istočne Evrope

Šefovi vlada iz srednje i istočne Evrope nadaju se poboljšanju odnosa sa Kinom. Još uoči početka samita u Bukureštu, kineski premijer Li Kećang potpisao je mnogobrojna pisma o namerama.

Premijeri Srbije Ivica Dačić, Kine Li Kećang i Mađarske Viktor Orban

Premijeri Srbije Ivica Dačić, Kine Li Kećang i Mađarske Viktor Orban

Šesnaest šefova vlada iz srednje i istočne Evrope, jedan kineski premijer i 1.000 predstavnika privrede, od toga 300 iz Kine. Uz to duga lista želja sa projektima teškim milijarde, koji na Ekonomskom forumu treba da budu potpisani i finansirani kineskim novcem. Domaćini su opisivali Forum u Bukureštu, još pre njegovog otvaranja (26.11), kao novo poglavlje uspešne priče. Posle Budimpešte (2011) i Varšave (2012) donosioci politički odluka iz srednje i istočne Evrope sada se treći put susreću sa kineskim privrednim predstavnicima.

Kineski novac je važan

I u Pekingu se pridaje veliki značaj tom susretu. Na internet-stranici kineskog Ministarstva spoljnih poslova, u klasičnom diplomatskom tonu, prenosi se da je poseta premijera Lija Kećanga Bukureštu znak poboljšanja odnosa između Kine i tog regiona. Zvanična kineska štampa dodaje da su države srednje i istočne Evrope, kao i Kina, prošle fazu tranzicije i privredne konsolidacije i da u dijalogu dominiraju zajedničke i komplementarne teme. Lideri regiona žele kineske investicije kako bi svoje privrede učinili konkurentnijim i prevazišli posledice globalne privredne krize. O prvoj mogućoj finansijskoj injekciji diskutovao je bivši kineski premijer Ven Điabao još na Forumu u Varšavi 2012. Reč je o deset milijardi dolara kredita koja će Peking staviti na raspolaganje za infrastrukturne projekte, životnu sredinu i moderne tehnologije.

Prema rumunskom internet-portalu cursdeguvernare.ro, obim trgovine između Kine i 16 bivših komunističkih država između 2000. i 2010. porastao je sa tri milijarde na više od 40 milijardi dolara. Ali tim nije dostignut maksimum. Ukupan obim trgovine odgovara onom između Kine i Italije. Kinske investicije u regionu manje su od investicija u Švedskoj. Svih 16 država srednje i istočne Evrope zajedno manje je investiralo u Kinu nego u Austriju.

Ljutnja u Briselu?

Za Karela de Guhta, evropskog komesara za trgovinu, kineski potezi u Evropi nisu bezopasni. Na poslednjem samitu EU-Kina u Pekingu, rekao je da Kina okreće evropske države jedne protiv druge. „Imamo obavezu da branimo naše interese“, rekao je De Guht. Pre toga je „Fajnenšel tajms“ citirao jednog evropskog diplomatu koji je rekao da Ekonomski forum u Bukureštu vidi kao deo strategije Kine da podeli Evropsku uniju kako bi je na kraju „osvojio“.

Justina Šćudlik-Tatar sa poljskog Instituta za međunarodne odnose kaže u intervjuu za Dojče vele da Kinu motivišu čisto privredni faktori, a da to potiče od toga „duge tradicije odnosa sa 16 bivših komunističkih država“. „Kineski političari koje sam srela, smatraju da su odnosi između Kine i država srednje i istočne Evrope mnogo manje prožeti politikom, od onih sa celokupnom Evropskom unijom“.

Rumunski politikolog Klaudiju Degeratu sa Centra za analize bezbednosti i prevenciju u Pragu kaže da pojedine države Evropske unije pokušavaju da upravljaju evropsko-kineskim dijalogom. „U stvarnosti ne postoji rizik od strategije divide et impera (podeli pa vladaj) od strane Pekinga. Dokaz za to su širom otvorena vrata za kineske i južnokorejske firme u državama Višegradske grupe (Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj). „To nije dovelo do privredne invazije u EU“, kaže rumunski stručnjak.

Na sastanku u Bukureštu se učestvuju premijer Srbije Ivica Dačić i ministri energetike i saobraćaja Zorana Mihajlović i Aleksandar Antić. Tu su i premijeri Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Češke, Hrvatske, Estonije, Lituanije, Makedonije, Poljske, Srbije, Slovačke, Slovenije, Mađarske, Rumunije i, naravno, Kine.

Autori: Kristijan Štefanesku / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama