Kina i Pakistan: samo privremeni partneri? | Politika | DW | 30.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Kina i Pakistan: samo privremeni partneri?

Da li promena Trampove avganistanske strategije znači i „nov početak“ u odnosima sa Pakistanom? Posmatrači za to ne vide dovoljno prostora, a jedan od ključnih razloga jeste i povećan uticaj Kine.

default

Premijer Pakistana Navaz Šarif i predsednik Kine Si Đinping

Prošle sedmice Tramp je odustao od strategije svog prethodnika Obame koju je i sam podržavao – o postepenom i potpunom povlačenju iz Avganistana. Umesto toga trebalo bi „ubiti teroriste“ i u tu svrhu će biti potrebno ne manje, nego više američkih vojnika. Oni bi trebalo da su bliže ratnim oblastima, a njihovim komandanti imaće šira ovlašćenja u antiterorističkim operacijama. Istovremeno Tramp je bio oštar prema savezniku Pakistanu: on više neće tolerisati da Islamabad, koji prima veliku finansijsku i vojnu pomoć SAD, bude utočište za „agente haosa, nasilja i terora“.

Tramp može da odlučuje o povećanju broja vojnika i novoj strategiji u Avganistanu. O Pakistanu ne, zato je primoran na njega da vrši pritisak. Prema rečima stručnjaka za južnu Aziju, Kristijana Vagnera iz Fondacije nauka i politika (SWP), takvi pritisci ranije nisu dali željene rezultate: „Promenu kursa će biti teško postići. To je faktički američka politika od 11. septembra, da se velikim vojnim i finansijskim sredstvima menja pakistanska politika. To ni u prošlosti nije funkcionisalo i zašto bi se ubuduće promenilo.“

USA Fort Myer Trump Rede Afghanistan Strategie

Trampova strategija: oštro u Avganistanu, oštro sa Pakistanom

„Ne uzbuđivati se, nego razgovarati sa Trampom“

Da pretnje i uskraćivanje finansijske pomoći na daju rezultate, Veće nacionalne bezbednosti u Islamabadu, civilno i vojno vođstvo, jasno je pokazalo u reakciji na Trampov govor: ukazivanje na milijarde vrednu finansijsku pomoć je „obmana“, jer od 2001. godine SAD su „pokrile samo deo troškova za korišćenje pakistanske teritorije i vazdušnog prostora“. O finansijskoj pomoći dakle ne može biti reči. Uostalom ništa ne koristi da se od Pakistana pravi dežurni krivac, to ne doprinosi uspostavljanju mira u Avganistanu.

Za pakistansku vojnu ekspertkinju (i kritičarku vojske) Ajšu Sidiku, sa pakistanskog gledišta „nema razloga preterano se uzbuđivati zbog Trampovih izjava. Mi želimo sa njim da razgovaramo. Ukoliko želi da poveća broj vojnika u Avganistanu, potrebna mu je naša pomoć. Mi moramo da mu objasnimo naš stav.“ Islamabad je još uvek ljut na Vašington i otkazao je sastanak s delegacijom SAD na čelu sa Elisom Velsom, koja je bila planirana za ponedeljak. Možda i pod pritiskom ulice: u nedelju je policija u Karačiju upotrebila suzavac i pendreke na anti-američkim demonstracijama, dok se u Islamabadu mirno protestovalo protiv SAD.

Indija: tačka za čuđenje

Pakistanka koja živi u Americi Favzije Nakvi, iz trusta mozgova IDEAS smatra da je uticaj Amerike na Pakistan znatno oslabio. Ukoliko SAD obustave vojnu pomoć, ostali bi bez poluge. Utoliko bi više ojačao uticaj Kine sa njenim privrednim koridorom i investicijama: iako se Kina ne upliće otvoreno u pakistansku politiku, prezentnost Kine nije zanemarljiva u pakistanskoj politici i privredi. Prema mišljenju Favzije Nakvi kontraproduktivan bi mogao da se pokaže Trampov poziv Indiji da se jasnije uključi u obnovu Avganistana. Tu politiku sledio je još Džordž V. Buš i time pogodio najosetljiviju tačku pakistanske vojske, koja ja u tome videla ništa manje nego „egzistencijalnu ugroženost“.

Pakistan Ex-Armee Chef General Raheel Sharif (L)

Odnosi američke i pakistanske vojske odavno nisu idilični

Pozicija Pekinga „potpuno drugačija“

Nakon Trampovih kritika, Peking je pokazao solidarnost sa Pakistanom. Kritika „nije fer“ i ignoriše veliki doprinos Pakistana – u ljudskim životima i finansijski – u borbi protiv terorizma. Takođe bi trebalo shvatiti opravdane bezbednosne interese Pakistana. Stručnjak za južnu Aziju, Je Hailin, sa Kineske akademije za društvene nauke (CASS) u razgovoru za DW potvrđuje zvanični stav Pekinga i podržava argument Islamabada, kada je reč o američkoj finansijskoj pomoći: nju „ni u kom slučaju ne treba shvatiti kao saosećajnost, jer SAD i NATO koriste infrakstrukturu Pakistana i dobijaju pomoć u transportu goriva“. Sve u svemu, Trampova poruka je „teško prihvatljiva“.

Je Hailin naglašava da se stav Kine prema ulozi Pakistana u antiterorističkoj borbi „u potpunosti“ razlikuje od pozicija SAD. Što se tiče Kine, ona je uvek učinila sve što je mogla kako bi posredovala između Pakistana i Avganistana. U velikom strateškom interesu Kine je da se u regionu iskoreni terorizam. Doduše, sve dok on neposredno remeti interese Kine, dodaje Kristijan Vagner: „Saradnja (sa Pakistanom) bi mogla da traje toliko dok se u obe zemlje ne suzbije ekstremizam koji bi predstavljao opasnost za kinesku teritoriju. Da li se iza toga krije veća politička inicijativa za Avganistan, trenutno je teško reći.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama