Kibernetički kriminal cveta – zahvaljujući koroni | Politika | DW | 12.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Kibernetički kriminal cveta – zahvaljujući koroni

Korona podstiče kriminal na internetu. Broj krivičnih dela raste, a stopa otkrivanja počinilaca stagnira. Ipak, nemački Savezni kriminalistički ured uveren je da će uspeti da suzbije opasnost.

Granica od 100.000 već je premašena 2019. godine: za 514. To je broj kibernetičkih zločina koje je Savezni ured kriminalističke policije (BKA) registrovao u svom godišnjem „Saveznom izveštaju o kibernetičkom kriminalu“. Godinu dana bilo je tačno 108.474 takvih slučajeva, što je rast od gotovo osam odsto.

Pritom se procenjuje da je tzv. siva zona, dakle napadi na mreži koji nisu prijavljeni, „iznad proseka“, kaže stručnjak BKA Karsten Mejvirt. On je na čelu specijalnog odeljenja Ureda za taj oblik kriminala na internetu koji je osnovan u aprilu 2020.

-pročitajte još: Privredna špijunaža u eri rada od kuće

Zbog svoje ekonomske snage i brojnih tehnoloških inovacija, Nemačka je posebno privlačna hakerima iz čitavog sveta. Uz to, tu je i geostrateški položaj u centru Evrope. „Uticaj na Evropsku uniju i članstvo u NATO pretvaraju Nemačku u važan cilj sajber-kriminalaca“, navodi Mejvirt.

On i njegov tim registrovali su tokom pandemije i nove ciljeve: portale za prijavu za vakcinaciju, platforme za učenje i servere za rad od kuće. Lanac snabdevanja vakcinama posebno je zanimljiv počiniocima, „jer bi neuspeh čak i jedne firme imao značajne efekte na društvo“.

Karsten Mejvirt: Uticaj na EU i članstvo u NATO pretvaraju Nemačku u važan cilj sajber-kriminalaca

Karsten Mejvirt: Uticaj na EU i članstvo u NATO pretvaraju Nemačku u važan cilj sajber-kriminalaca

Digitalno ucenjivanje

Stopa otkrivanja stagnira na niskom nivou od 32,6 odsto. U generalnoj policijskoj statistici kriminala u Nemačkoj (PKS) ona je gotovo dvostruko veća i iznosi 58,4 odsto. Pogođene firme očigledno još uvek zaziru od podnošenja krivičnih prijava. Zbog toga će mnogi kibernetički napadi koji su skupi za firme verovatno zauvek ostati nerasvetljeni.

Prema BKA, posebno je visok rizik od digitalne ucene korišćenjem tzv. ransomwarea. Na taj se način napadnuti računari ne samo zaključavaju šiframa, već se istovremeno i kradu podaci „kako bi žrtvama moglo istovremeno da se preti objavljivanjem tih podataka na internetu“, ukazuje Mejvirt. To je kriminalni poslovni model koji, ako je uspešan, obećava ogromnu dobit.

-pročitajte još: Sudnica u Dalasu već spremna za „hakere“ iz Niša

Za Svena Herpiga iz berlinske Fondacije za novu odgovornost, takav razvoj nije iznenađenje. U intervjuu za DW on kaže da se očekivao još veći porast, jer „kriminalci koji stoje iza toga veoma dobro zarađuju“.

Prema njegovom mišljenju, Nemačka je za borbu protiv te vrste kriminala prilično dobro opremljena, ako se poredi sa svetom. Kritične infrastrukture zakonski su bolje zaštićene nego u drugim zemljama.

BKA: Procvat kriminala

Ipak, Herpig upozorava da praksa sve više zaostaje za teorijom. Uočava se određena nebriga kada se radi o prevenciji kibernetičkih napada.

Herpig veruje da je napad, poput ovog najnovijeg na naftovod u SAD, moguć u bilo kojem trenutku i u Nemačkoj. S obzirom na to da se počinioci retko otkriju, oni napadaju „tamo gde mogu da zarade novac“. Cilj napada može da bude sve što je digitalizovano, „ako od početka ne razmišljamo o digitalnoj bezbednosti“, upozorava Herpig.

Savezni ured kriminalističke policije smatra da sajber-kriminalci operišu pre svega iz istočne Evrope, a posebno iz Rusije. To se podudara sa informacijama koje ima i Sven Herpig, ali on upozorava i na aktivnost hakera iz azijskih zemalja.

Pogledajte video 04:20

Fabrika trolova

Dok je Kina pre svega zainteresirana za patente kao deo klasične industrijske špijunaže, s ciljem „jačanja domaće ekonomije“, interes Severne Koreje prvenstveno je usmeren ka sopstvenom vlastitom nuklearnom programu. Prema proceni nemačkog udruženja digitalne industrije Bitkom, šteta naneta nemačkim firmama u 2019. godini iznosila je oko 1,3 milijarde evra. Osiguravajuća društva te troškove najčešće pokrivaju.

-pročitajte još: Kineski hakeri kidišu na nemačke koncerne

Podaci – osnovna sirovina

Prema BKA, analiza gotovo 25.000 identifikovanih hakera pokazuje da se tu radi, kako o pojedincima, tako i o međunarodno organizovanim grupama. U sferi kibernetičkog kriminala postoji „prava industrija pružanja usluga“. Na internetu se može kupiti sve „što nekome treba“, kaže Mejvirt.

„Tu je čak moguće i oceniti kvalitet pružene usluge nakon obavljenog posla, baš kao što to rade milioni kupaca na legalnim portalima.“

Jedan od najvažnijih instrumenata koji koriste sajber-kriminalci i dalje su ukradeni identiteti i podaci o računima u bankama. Radi se o punim imenima, adresama i brojevima kreditnih kartica. U poslednje vreme su sa društvenih mreža ukradeni stotine miliona takvih podataka. „Oni su baza podataka koju sajber-kriminalci koriste za planiranje i izvođenje svojih akcija.“

Traže se stručnjaci

Nemačka policija ponosna je na to što je u januaru otkrila i zaustavila „Emotet“, jedan od najopasnijih programa za krađu podataka na internetu. Taj uspeh postignut je uz saradnju sličnih službi iz osam zemalja: uz Nemačku u akciju su bile uključene i Holandija, Ukrajina, Litvanija, Francuska, Velika Britanija, Kanada i SAD.

U vreme korone ti stručnjaci imaju više posla nego inače i zbog toga BKA ulaže mnogo novca i osoblja u svoju specijalnu jedinicu. Koliko tačno, to Mejwirt ne želi da otkriva, ali naglašava da „tu ima značajnih pomaka“. Između ostalog, intenzivno se ulaže u obrazovanje i osposobljavanje službenika „kako bi tehnički mogli da pariraju hakerima“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.