Kesa sa bojom za Jošku Fišera

O bombardovanju tadašnje SR Jugoslavije javnost je obavestio kancelar Gerhard Šreder: „U noći između srede i četvrtka NATO je počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u Jugoslaviji. Saveznici su bili primorani na taj korak kako bi sprečili grubo i sistematsko kršenje ljudskih prava na Kosovu i humanitarnu katastrofu“.

Odluka bez mandata UN

O učešću nemačke vojske u napadu Šreder je rekao: „Svi znate da je ovo prvi put nakon Drugog svetskog rata da nemački vojnici učestvuju u jednoj borbenoj operaciji. Možete biti sigurni da vladi nije bilo lako da donese odluku.Ali, znamo da postoji široka saglasnost građana i velika podrška u Bundestagu bez obzira na stranačku pripadnost“, izjavio je Gerhard Šreder.

Kada je predhodne jeseni NATO zapretio vazdušnim napadima u Nemačkoj posle izbora još nije bio konstituisan novi parlament, tako da je sazvana vanredna sednica starog na kome je velikom većinom donesena odluka o učešću Bundesvera u vazdušnim napadima NATO i bez mandata Ujedinjenih nacija.

Zategnutost na unutrašnjem planu

Spoljnopolitički neiskusna crveno-zelena vlada nije igrala značajniju ulogu tokom pregovora u Rambujeu, ali je podržavala stav NATO. Ministar odbrane, socijaldemokrata Rudolf Šarping je izjavio:„Učinićemo sve što možemo da sprečimo nova brda leševa na Balkanu i nove reke izbeglica u Evropi“.

Međutim, odluka o nemačkom učešću u vazdušnim napadima izazvala je veliku zategnutost na unutrašnjem planu, pre svega u redovima Zelenih. Na vanrednom kongresu stranke u maju 1999. demonstranti su optuživali delegate da su ubice. Mnogi Zeleni potekli su iz mirovnog pokreta i odlučno su odbacivali primenu sile. U središtu kritika bio je ministar spoljnih poslova Joška Fišer koga su gađali kesom sa bojom.

Deset godina kasnije na političkoj sceni nema ni crveno – zelene vlade, ni Joške Fišera, ali je dve i po hiljade nemačkih vojnika i dalje na Kosovu.