Keratin ″vraća život kosi″ | Mozaik | DW | 13.12.2008
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Keratin "vraća život kosi"

Protein koji gradi dlaku preporučuje se kao najbolji tretman za oštećenu kosu. U tretmanu se koristi kombinacija keratina kako bi oporavio kosu zamenjujući njen prirodni keratin iščezao tokom feniranja i farbanja.

default

Brazilski tretman keratinom je vrlo popularan

Naročito popularan je tzv. brazilski tretman keratinom, koji – kako se navodi u reklamama kozmetičkih salona - vraća život vašoj kosi. Obnova kose nakon prvog tretmana je u proseku 80 odsto uspešna, 90 odsto nakon drugog i 100 odsto nakon trećeg nanošenja. Ovaj tretman koristi isti protein keratina koji se nalazi u kosi, ali u manjoj veličini, koji je onda pričvršćen za strukturu kose zarad njenog trajnog oporavka.

Šta kaže nauka?

O najnovijim saznanjima vezanim za kreatin i dlaku, austrijski naučnici imaju šta da kažu…Oni su otkrili zajedničke gene za kosu i kandže….

Austrijski naučnici otkrili su da dlake sisara i kandže reptila imaju zajednički genetski koren. Dlake imaju samo sisari. Do sada se smatralo da je keratin koji je neophodan za izgradnju dlake nastao kasnije u toku evolucije.

Geni su stariji nego što se očekivalo

Lepold Ekhardt i njegove kolege sa Bečkog Univerziteta otkrili su da i reptili i ptice imaju odgovarajući gen. Kod leguana geni učestvuju u formiranju kandži, a uloga ovih gena kod ptica još uvek je nepoznata. Geni proteina keratin, koji je osnov za rast dlake, mora da su mnogo stariji nego što se do sada pretpostavljalo. Oni su se očigledno pojavili već kod zajedničkih predaka sisara i reptila u Erdaltertumu, a ne sto miliona kasnije kao reakcija na povećanu potrebu za zaštitu sisara.

Zajednički geni

Posebnost Alfa keratina dlake je da u sebi ima veliki udeo amino kiseline sistein. Pomoću ove amino kiseline pojedini proteini mogu da se spajaju u robustne dlake. Zbog toga je najvažniji kriterijum u potrazi za genima bio sadržina sisteina i podudarnost sa proteinima. Tako su naučnici pronašli šest gena kod leguana i jedan gen kod petla. Struktura gena i genlokusa saobrazna su sa onima u ljudskom genetskom nasleđu. Takođe i sekvence amino kiseline predočavaju blisko srodstvo. Sve u svemu, čovek naravno ima mnogo više gena za keratin koji učestvuje u formiranju kose. Kod leguana geni za keratin dlake aktiviraju se pre svega u prelaznoj oblasti između prsta i kandže.

  • Datum 13.12.2008
  • Autor Vesna Čolić
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/GFOy
  • Datum 13.12.2008
  • Autor Vesna Čolić
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/GFOy