Katolička bolnica odbila žrtvu silovanja | Izbor iz štampe | DW | 18.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Katolička bolnica odbila žrtvu silovanja

Katolička klinika Sankt Vincenc u Kelnu (na slici) je odbila da pruži pomoć silovanoj ženi. To je jedna od glavnih tema komentara koji su danas osvanuli u nemačkim novinama.

„Čovek u dobrim rukama – pod ovim motom ste kao čovek i pacijent u središtu našeg hrišćanskog angažovanja“. Tako to piše na internet-portalu pomenute bolnice. Pitanje je da li je to tako shvatila i 25-godišnja žena koja se sredinom decembra obratila toj klinici. Njena lekarka je, naime, uputila u bolnicu jer je posumnjala da je ova pacijentkinja drogirana i potom silovana. Pacijentkinja se jednog jutra probudila na uličnoj klupi bez sećanja na prethodnu noć – poslednje čega se sećala bilo je veče pre toga, kada je došla na peron prigradskog voza. Kada se osvestila, imala je bolove u stomaku, na sebi - prljavu odeću i u mislima - loše slutnje. Lekarka kojoj se obratila, Inge Majvorm, konstatovala je da je pacijenktinja silovana i da je u najgorem slučaju ostala u drugom stanju. Dala joj je pilulu za sprečavanje trudnoće. A zatim je htela da je pošalje na pregled u bolnicu Sankt Vincenc, jer su bolničke analize važne za policiju i državno tužilaštvo prilikom podizanja optužnice.

No, katolička bolnica joj je saopštila da neće da primi tu pacijentkinju. Jedna bolnička lekarka je rekla da u lekarsko ispitivanje posle čina seksualnog nasilja spada i razgovor o piluli za sprečavanje trudnoće koja, kako kaže, nije spojiva sa katoličkim duhovnim nasleđem – pa zbog toga bolnica odbija da sprovede da ispitivanja. Dr Majvorm kaže da je rekla dežurnoj lekarki bolnice da je taj razgovor već obavljen i da je pomenuta pilula već prepisana pacijentkinji, ali dežurna lekarka je ostala tvrdokorna. „Bojala se da će izgubiti radno mesto“, prenosi Majvormova. Evo kako o tome pišu nemački dnevni listovi:

Miteldojče cajtung (Hale): „Priznanje zaslužuje onaj koji poštuje najviše dobro zvano život i koji želi da zaštiti nerođenu decu. Dobro je što se crkva zalaže za to. 100.000 abortusa godišnje su uznemirujuća brojka. Ali, ovaj postupak je bar isto toliko uznemirujući koliko i šokantne slike abortiranih fetusa. Crkva nas uči da je svako dete plod božje ljubavi i – u najboljem slučaju – plod ljubavi muškarca i žene. Kako to spojiti sa silovanjem – tajna je svešteničke kaste kao i njenih moralista i pravnika. Oni jašu na svojim principima i ne misle na ljude.“

Vestfalenpost (Hagen): „Vlasnici crkve u Kelnu kažu da je u pitanju bio nesporazum. Nesporazum u slučaju mlade žene koja je upravo prošla kroz najgori doživljaj u svom životu? Ako lekare ne želimo da optužimo za ličnu bezdušnost i nerazumevanje Hipokratove zakletve, moramo da se zapitamo: kakvom su pritisku izloženi ti lekari kako bi ispunili smernice svojih poslodavaca? Katoličke klinike ne smeju da vrše abortuse. To može da se prihvati, mada u slučajevima silovanja mora da se diskutuje o pojedinačnim pacijentima. Takva razmatranja su u okviru crkvenog zakonodavstva moguća. Ali, odbijanje da se pruži pomoć žrtvi silovanja nije prihvatljivo. Koliko god ovaj događaj bio tragičan, dobro je bar što je zahvaljujući njemu ova tema dospela u javnost i o njoj sada mora da se diskutuje…“

Noje vestfeliše (Bilefeld): „Ukazivanje na mračni srednji vek je u ovom slučaju sasvim opravdano. Jeste da se radi o pojedinačnom slučaju. Jer, na gotovo svim katoličkim klinikama lekari ispunjavaju svoje obaveze i pomažu ženama koje su zlostavljane ili silovane. Ali, i ti lekari dospevaju u konflikt sa sopstvenom savešću kada prepisuju pilulu za sprečavanje trudnoće, savetuju pacijentkinje da pribegnu abortusu ili čak izvoe taj zahvat. Katolički kodeks to njima zabranjuje.“

Vestdojče cajtung (Diseldorf): „Upravo u osetljivim slučajevima kao što je silovanje u prvom redu mora da se vodi računa o dobru pacijentkinja. Ne može biti da se traumatizovanoj žrtvi nasilja preporučuje da potraži pomoć u nekoj drugoj bolnici. Naposletku mora da se postavi i pitanje može li katolička crkve uopšte još da bude vlasnik opšte bolnice ako nije u stanju da pruži sveobuhvatnu pomoć ljudima u slučajevima kada se to kosi sa katoličkim principima.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković