Katalonija inspirisana Škotskom

DW: U Barseloni je stotine hiljada ljudi izašlo na ulice zahtevajući referendum koji bi Kataloniji mogao da donese nezavisnost. Da li je katalonski pokret za nezavisnost možda inspirisan mogućim otcepljenjem Škotske od Velike Britanije?

Klaus-Jirgen Nagel: Sigurno je da škotski primer inspiriše. Britanska vlade je odobrila da se 18. septembra održi referendum o nezavisnosti Škotske i većina ovde isto traži od španske vlade, koja to odbija.

U Kataloniji dakle neće biti obavezujećeg referenduma kao u Škotskoj?

Tako izgleda. Španska vlada kao i opozicija u Madridu i donji dom parlamenta na veoma konsekventan način odbacuju sve zahteve koji idu u tom smeru.

I pored toga mnogi i dalje očekuju nezavisnost?

Da, većina stanovništva se za to izjasnila. Uostalom, katalonska vlada je donela odluku da se 9. novembra i pored protivljena Madrida održi referendum. To bi onda, pravno gledano, bilo neobavezujuće izjašnjavanje. Postavlja se pitanje da li će španska vlada, kao što je zaprećeno, to pokušati da spreči.

S obzirom na to da se većina izjašnjava za nezavisnost, da li bi neobavezujuće ispitivanje imalo posledice?

Sigurno. Kada se u jednoj demokratiji većina izjasni i to na ozbiljan i konzistentan način, onda je naravno teško ignorisati volju građana. U škotskom slučaju će, čak i tesna većina glasova protiv nezavisnosti, voditi ka proširenju škotske autonomije.

Da li se u Barseloni sa istim žarom kao u Edinburgu diskutuje i o negativnim posledicama otcepljenja?

Nego šta. Postoje žučne rasprave – među intelektualcima kao i među političarima, kao i unutar savetodavnog odbora koji je formirala katalonska vlada. Za sada postoji osam izveštaja o raznim pitanjima koje je tražio katalonski parlament. Sigurno je da je škotski slučaj drugačiji, tamo se čuva nuklearno naoružanje, ali upravo se o ekonomskim posledicama kontroverzno diskutuje.

Kakve ekonomske posledice predviđaju stručnjaci?

Postoje brojni scenariji – od raja do pakla. Većina stručnjaka polazi od toga da se mnogo toga ne bi promenilo. U svakom slučaju nezavisna Katalonija bi mogla da opstane. Međutim, važno bi bilo na koji način bi se odvijali pregovori sa Madridom tokom procesa nezavisnosti, ali i kako bi se pozicionirala Evropska unija.

Ukoliko se Škoti izjasne za nezavisnost, šta će se po Vašem mišljenju događati u Škotskoj?

To bi naravno bio vetar u leđa svima onima u Španiji koju su za referendum i nezavisnost. Ali i tamo svako zna, da se do nezavisnosti ne dolazi preko noći. I u Škotskoj bio najpre počeo pregovarački proces koje bi mogao da potraje do 2016. godine. Moralo bi i da se razmotri šta će biti sa valutom, državnim dugom, međunarodnim ugovorima, članstvu u EU I tako dalje. I u Kataloniji bi dugi pregovori bili neophodni.

Klaus-Jirgen Nagel je profesor političkih nauka na univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni.