Katalog mera protiv poreskih neplatiša | Politika | DW | 21.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Katalog mera protiv poreskih neplatiša

Teme ekonomskog rasta i zatvaranja „rupa“, kroz koje veliki koncerni zaobilaze plaćanje poreza, glavne su teme na konferenciji ministara finansija u australijskom gradu Kernsu. Na dnevnom redu je i odnos prema Rusiji.

Iako se ministri finansija na konferenciji u Kernsu, sazvanoj uoči velikog sastanka na vrhu G20 u novembru u Brizbejnu, ne bave temom krize u Ukrajini, spor sa Rusijom se ipak oseća „u vazduhu”. Osnovno pitanje glasi: da li bi Vladimira Putina trebalo pozvati na sastanak na vrhu zemalja G20 u Brizbejn? Mišljenja su različita.

Australijski ministar finansija Džo Hoki, domaćin konferencije u Kernsu, u početku je bio protiv poziva Putinu. Ali sada je promenio mišljenje. Putin bi prema njegovom mišljenju, trebalo da bude pozvan. „Savetovali smo se sa čitavim nizom zemalja i na kraju došli do zaključka da ćemo Putina pozvati i da očekujemo njegov dolazak. Na kraju krajeva, Rusija je članica grupe G20“, izjavio je Hoki.

„Ukinuti sigurne luke utajivačima poreza“

Zatvoriti rupe kroz koje mnogi još uvek uspevaju da izbegnu plaćanje poreza i tema ekonomskog rasta – glavne su teme ovog vikenda na konferenciji ministara finansija. Što se utaje poreza tiče, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je predstavila svoj najnoviji „katalog“ sa 15 tačaka predloga za sprečavanje utaje poreza kod velikih, međunarodnih preduzeća. Generalni sekretar ove organizacije, Angel Guria objasnio je kako nije reč o merama prema kojima bi ubuduće u svim zemljama bile uvedeni jednaki procenti za naplatu poreza. „Svaka zemlja o tome treba da odlučuju sama. Ovde se radi o merama koje bi trebalo da spreče mogućnost skrivanja poreznih „grešnika“ u nekim sigurnim lukama gde ne moraju da plaćaju porez. Ovdje se radi i o preduzećima koje pojedine zemlje privuku k sebi, pri čemu je odmah jasno da ta preduzeća u pomenutim državama zapravo nisu nimalo aktivna“, kaže Guria.

On dodaje kako je reč o pravednosti i poverenju. “Ove mere su zajednički projekt G20 i OECD, kojim mi pokušavamo da učinimo nešto protiv agresivne prakse velikih preduzeća, pri čemu ona svoju dobit jednostavno prenose u zemlje u kojima se plaća manji porez. Ovakav praksa uništava poreske sisteme, šteti vlastima, sprečava razvoj i narušava poverenje građana”, dodao je generalni sekretar OECD-a.

Koliko razvoja i odakle?

O privrednom rastu ministri bi u novembru trebalo ozbiljnije da raspravljaju. Posebno o visini neophodno privrednog rasta. U februaru na sastanku na vrhu G20 u Sidneju, ministri su dogovorili rast od dva odsto u narednih pet godina i otvaranje radnih mesta pre svega za mlade ljude.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je s time u svezi izrazio sumnje. „Ekonomski rast se ne može dogoditi samo tako, po narudžbi“, rekao je još u februaru i do danas ostao pri tom mišljenju. Nemačka će se fokusirati na privatne investicije i nije spremna da povećava državne izdatke. Naime, upravo to od Nemačke traže druge zemlje članice G20, jer kako navode – to od Berlina traži i Međunarodni monetarni fond.

Reklama