Karzai lagano skreće ka Talibanima

Povodom izjava avganistanskog predsednika Hamida Karzaija koje su bile kritički intonirane prema Amerikancima list Fajnenšel tajms Dojčland piše:

„Avganistanski predsednik ne vidi sebe kao marionetu Zapada. Ni u budućnosti neće oklevati da sopstvene interese stavi iznad interesa saveznika iz inostranstva. Za Amerikance i njihove partnere, Karzaijevi verbalni napadi politički su neprijatni. Naime, Zapad ga je doveo na vlast i dalje ga podržavao nakon izborne prevare prošle godine. I primorao avganistanskog predsednika da potraži nove saveznike time što je jednostrano najavljeno povlačenje vojnika NATO iz Avganistana.

Karzaijeve optužbe, njegova nepredvidljivost i njegova politička nepouzdanost odraz su propusta zapadne politike prema Avganistanu. Naravno, ni Karzai nije nevin. Međutim, može se razumeti što se sada, kada se zna da snage NATO neće još dugo ostati u zemlji, brine o tome kako da preživi. Odlukom Vašingtona da 2011. godine počne da povlači vojnike iz Avganistana definitivno su se razišli interesi dve strane. Biće još teže da se Karzai zadrži na zajedničkoj liniji, jer je Zapad sam proigrao adut koji je imao – garantovanje njegove budućnosti.

Bila bi greška Karzaijeve tirade shvatiti samo kao izraz njegove neproračunljivosti. Istina, on jedva da ima vlast u zemlji i uveliko zavisi od dobre volje plemenskih starešina, ali bez njega biće još teže pridobiti Avganistance za ofanzivu protiv Talibana. Pošto više nema ubedljivo sredstvo pritiska Zapad može da očekuje nova neprijatna iznenađenja – na primer da se Karzai u doglednoj budućnosti poveže sa delom Talibana. Ako članice NATO svojim građanima pošteno žele da objasne šta se dešava u Avganistanu morale bi da pođu od sebe“, piše Fajnenšel tajms Dojčland.

List Tiringer algemajne komentariše:

„Šta ako plemenske starešine uopšte ne žele oslobođenje od Talibana? Za mnoge Avganistance ‘učenici Kurana’ odavno predstavljaju jezgro pokreta otpora protiv zapadne invazije. Drugi žele kraj nasilja tako da su spremni da na kraju prihvate Talibane kao manje zlo. Realnost svakodnevne borbe za preživljavanje ima mnogo veću težinu od dalekih političkih ideala.“

Na sledećoj strani:

Nemački vojnici ubijaju i bivaju ubijani

Nemački vojnici ubijaju i bivaju ubijani

A o Nemcima u Avganistanu list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Posle najcrnjeg Velikog petka u istoriji Bundesvera – pogibije trojice nemačkih vojnika i ubistva šestorice avganistanskih vojnika greškom, ministar odbrane Karl Teodor Gutenberg prvi put pominje „rat“ u Avganistanu. Istina, ne u pravnom smislu reči, nego kolokvijalno. Šta se time postiže? Gutenberg samo prikriva sopstvenu bespomoćnost i prilagođava se „domaćem frontu“. Tu su prešli u naviku samozavaravanje i falsifikovanje stvarnosti time što se, na primer, govori o ‘stabilizacionoj misiji’.

Uprkos tome javnosti je odavno jasno: Nemački vojnici ubijaju i bivaju ubijani. A ako nemački vojnici već danas, prilikom rutinske patrole, ne mogu da izađu na kraj sa talibanskom zasedom kakav će tek rizik biti kada još veći broj vojnika i policajaca počne da obučava avganistanske snage bezbednosti van sigurnih utvrđenja?“, pita se komentator lista Vestdojče algemajne cajtung.

Najzad, list Miteldojče cajtung piše:

„Dalja eskalacija rata od strane Zapada mogla bi dovesti do jačanja otpora. ‘Avganizacija’ sukoba podjednako je himera kao što je to bila ’vijetnamizacija’ rata u Južnom Vijetnamu. Cilj je da se pridobije stanovništvo kako bi se suzio manevarski prostor pobunjenika. Zvuči dobro. Ali, kada je to pošlo za rukom nekom okupatoru tokom rata? Svakako da bi brzo povlačenje bilo trijumf za Talibane. Ali, ko garantuje da će se nastavljanjem rata izbeći taj trijumf.“

Na sledećoj strani:

„Društvo duginih boja“ pred slomom

„Društvo duginih boja“ pred slomom

Povodom ubistva vođe južnoafričke ekstremne desnice Eužena Terblanša list Tagescajtung piše:

„Teško je ubistvo Terblanša okvalifikovati kao tragediju. Ali, upravo je o tome reč. Naime, ubistvo fašiste Terblanša ukazuje da slom preti Južnoj Africi, koja je zamišljena kao tolerantno ‘društvo duginih boja’ (misli se na sve boje kože njenih građana). Biti slobodan, rekao je jednom prilikom Nelson Mandela, ne znači samo odbaciti lance, nego živeti tako da se poštuje sloboda drugih. Ubistvo Terblanša je dokaz koliko se ‘društvo duginih boja’ tokom protekle dve decenije udaljilo od prvobitnih ideala.“

Fuldaer cajtung ubistvo Terblanša povezuje sa Svetskim prvenstvom u fudbalu koje počinje za dva meseca:

„Često je dovoljna varnica da zapaljiva smesa eksplodira. Ta varnica u Južnoj Africi mogla bi biti nasilna smrt burskog desničarskog ekstremiste Terblanša. Reakcije na ubistvo jasno ukazuju da rasni sukob još nije prevladan. Da nema Svetskog fudbalskog prvenstva možda bi već došlo do rasnih nereda. Međutim, zbog prvenstva ne samo predsednik Jakov Zuma i opozicioni Demokratski savez, nego i najveći deo stanovništva, čine sve kako bi se izbegla politizacija najverovatnije banalnog zločina.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević