Karusel evropskih kandidata | Evropa | DW | 16.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropska unija

Karusel evropskih kandidata

Svaka evropska stranačka grupacija odabrala je jednog ili više vodećih kandidata za izbore za Evropski parlament. Ali, njihovi izgledi da postanu predsednica odnosno predsednik Evropske komisije veoma su različiti.

Nakon evropskih izbora, novog predsednika ili predsednicu Evropske komisije imenovaće Evropski parlament i predsednici država i vlada. Oni moraju da parlamentu predlože jednog kandidata ili kandidatkinju i pritom da „vode računa“ o ishodu izbora. To znači da bi kandidat stranke koja je osvojila najviše glasova po pravilu trebalo da postane predsednik Komisije.

Ali predsednici država i vlada ne moraju da se pridržavaju tog načela. Osim toga, i najjačoj poslaničkoj grupi u Evropskom parlamentu potrebni su saveznici za izbor predsednika Komisije. Moguća su, dakle, iznenađenja.

Manfred Veber

Političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije CSU mogući predsednik Komisije? To je pre nekoliko godina bilo gotovo nezamislivo, u vreme kada su neki političari CSU oštro kritikovali EU. Veber (46) je u Evropskom parlamentu napravio izuzetno dobru karijeru i od 2014. je na čelu najveće poslaničke grupe u parlamentu, Evropske narodne stranke (EPP). Zbog njegove kandidature i predizborna kampanja u Bavarskoj izuzetno je pro-evropska. On toliko dosledno „razmišlja evropski“ da se čak sukobljava i sa nemačkom saveznom vladom ako misli da njena politika ide na štetu Evropskoj uniji. Veber je, recimo, zahtevao zaustavljanje izgradnje gasovoda Severni tok 2 između Rusije i Nemačke kroz Baltičko more.

Deutschland Politischer Aschermittwoch l CSU Manfred Weber

Manfred Veber

Veber se predstavlja kao konzervativan, hrišćanski orijentisan, ali uvek naglašeno umeren i konkretan. On zna da kao predsednik poslaničke grupe i pogotovo kao predsednik Komisije mora da radi na integraciji. Ali mnogi misle da je pokazivao previše razumevanja za mađarskog premijera Viktora Orbana, čija stranka Fides je u međuvremenu suspendovana iz EPP. Tek kada je Orban svojim antimigracionim plakatima uvredio aktuelnog predsednika Komisije Žan-Kloda Junkera, odnosi su poremećeni. Orban više ne želi da podržava Vebera.

U migrantskoj politici Veber se pre svega zalaže za čuvanje spoljnih granica EU. „Čuvanje granica je preduslov razumne politike prema izbeglicama. Država odlučuje ko će doći u Evropu, a ne krijumčarske bande“, izjavio je on prošle nedelje na nemačkoj televiziji. On odbacuje ideju o uvođenju poreza na ugljen-dioksid, što zahtevaju Žuti prsluci u Francuskoj. „Porez na CO2 možda dobro zvuči, ali mora se znati da to znači i više cene benzina i lož-ulja za one siromašnije u društvu.“

S Manfredom Veberom EPP ima umerenog vodećeg kandidata koji može da bude prihvatljiv i nekim drugim poslaničkim grupama. Ono što njemu nedostaje jeste harizma, iskustvo vladanja i to što nije poznati. Ako bi on bio izabran za predsednika Komisije to bi bilo prvi put u više od 50 godina da jedan Nemac preuzme vodeće mesto u Evropskoj komisiji.

Frans Timermans

Frans Timermans je vodeći kandidat poslaničke grupe socijaldemokrata i socijalista, druge po snazi u Evropskom parlamentu. On ima ponešto od onoga što veberu nedostaje. Pre sadašnje dužnosti prvog potpredsednika Komisije, ovaj 58-godišnji Holanđanin bio je poslanik u holandskom parlamentu i kasnije ministar spoljnih poslova svoje zemlje. Tečno govori engleski, nemački, francuski, ruski i italijanski. Kao poverenik u Komisiji Timermans se zalagao pre svega za zaštitu klime i smanjenje količine plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu. „Neophodno je da brzo uvedemo porez na ugljen-dioksid“, izjavio je Timermans prilikom suočavanja na nemačkoj televiziji.

Frans Timmermans (SPD), Spitzenkandidat der europäischen Sozialdemokratie (picture-

Frans Timermans

U migrantskoj politici i Timermans se zalaže za jače kontrole. Ali, dok se Veber žalio na „nekontrolisano stanje“ iz 2015, Timermans je izričito hvalio „humanost“ politike nemačke kancelarke Angele Merkel prema izbeglicama. „Ona je tada spasila Evropu“, izjavio je Timermans.

On se bori za socijalniju EU, želi da uvede minimalnu satnicu na nivou Unije, ujedinjena Evropa bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da „ima jak glas u svetu“. Timermans upozorava da bi desni populisti mogli da „unište Evropu“ i da su evropski izbori – sudbinski. „Ako ostanemo ravnodušni i ne izađemo na izbore može nam se dogoditi isto što i u Americi ili u Velikoj Britaniji s Bregzitom.“

Glavni Timermansov problem jeste njegova stranačka pripadnost. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, socijaldemokrate i socijalisti će na ovim izborima izgubiti veliki broj glasova i još više zaostati za EPP. Osim toga, među članicama EU koje imaju pravo predlaganja kandidata za čelnu poziciju u Evropskoj komisiji gotovo da više nema levih vlada. A s obzirom na to da je Timermans do sada u Komisiji bio nadležan za poštovanje pravne države i zbog toga oštro kritikovao Poljsku i Mađarsku, on je za takve vlade neprihvatljiv.

Margrete Vestager

Liberali nemaju samo vodećeg kandidata nego čitav tim od sedam osoba. Ipak, u centru pažnje je dosadašnja komesarka za tržište Margrete Vestager (51) iz Danske. Ona je ranije u svojoj zemlji bila ministarka privrede i ministarka unutrašnjih poslova. U Briselu je postala prava zvezda jer se usprotivila velikim internet-koncernima. Prisilila je Epl da u Irskoj naknadno plati 13 milijardi evra poreza, a Gugl je zbog zlopotrebe položaja na tržištu morao da plati kaznu od preko osam milijardi evra. To se dopada ljudima.

Belgien Rekordstrafe für Google | EU-Wettbewerbskommissarin Margrethe Vestager

Margrete Vestager

Vestagerova smatra da je krajnje vreme da na čelo Evropske komisije dođe žena. Iako su liberali tek četvrta poslanička grupa po snazi u Evropskom parlamentu, njene šanse nisu loše. Jer, oni su programski otvoreni i levo i desno, i mogli bi biti jezičak na vagi. Margrete Vestager zato dolazi u obzir kao kompromisna kandidatkinja.

Ipak, liberali su se uzalud nadali da će se stranka francuskog predsednika Emanuela Makrona „Republika napred“ pridružiti njima. Makron je čak otvoreno rekao da je protiv načela vodećeg kandidata dajući time da se nasluti da će predsednici država i vlada možda predložiti potpuno drugu osobu.

Ska Keler

Zajedno sa Holanđaninom Basom Eikhoutom, 37-godišnja Nemica Ska Keler vodeća je kandidatkinja Zelenih. Zeleni su, kao i Levica, na petom mestu po snazi u Evropskom parlamentu. Zato su njeni izgledi da kao kompromisna kandidatkinja postane predsednica Komisije jednaki nuli. Ali, ona je veoma prisutna u Evropskom parlamentu, kao i sada u predizbornoj kampanji. Gotovo niko od vodećih kandidata ne nastupa tako angažovano u predizbornoj kampanji kao ona. Odrasla je u bivšem DDR-u i s obzirom na to iskustvo ona naglašava da se demokratija ne sme posmatrati kao nešto samo po sebi razumljivo.

Ska Keller EU-Abgeordnete

Ska keler

Njene omiljene teme su zaštita klime, migracije i fer trgovina. U sučeljavanju s Manfredom Veberom je izjavila: „Klima ne može da čeka“. Kelerova se zalaže za liberalnu politiku prema izbeglicama i bila je početkom godine na jednom brodu nemačkog udruženja „Sea Watch“, koje u Sredozemnom moru spasava migrante. U socijalnoj politici želi ujednačene minimalne standarde za čitavu Evropsku uniju.

Jan Zahradil

Evropski konzervativci i reformisti (EKR), su, istina treća poslanička grupa po snazi u Evropskom parlamentu, ispred liberala, ali njihov kandidat, 56-godišnji Čeh Jan Zahradil teško da će biti izabran za predsednika Evropske komisije – i to iz dva razloga. Prvo, najviše poslanika u EKR imaju britanski konzervativci. Iako Velika Britanija učestvuje na izborima, njihovi poslanici će otpasti nakon Bregzita. Drugo, EKR nije samo konzervativan, već velikim delom i EU-skeptičan, naginje i desnom populizmu.

Kandidat für Kommissionspräsident Jan Zahradil

Jan Zahradil

Ni Jan Zahradil se ne zalaže za jaču evropsku integraciju, već više za ukidanje nekih do sada postignutih integracionih pravila. On recimo dovodi u pitanje tvrdnju da čovek utiče na klimatske promene.

Niko Kue

Niko Kue, zajedno sa Slovenkom Violetom Tomić, čelni je dvojac Levice. Kao dete je sa porodicom pobegao iz Frankove Španije u Belgiju. Kao bivši aktivista sindikata metalaca on se zalaže za klasične ciljeve Levice: preraspodelu, nacionalizaciju, zaštitu evropske privrede od vanevropske konkurencije. Desni populizam vidi kao „fašističku pretnju“ kojoj se treba suprotstaviti.

Kandidat für Kommissionspräsident Nico Cue

Niko Kue

On priznaje da, s obzirom na aktuelne odnose u Parlamentu, ne može da postane predsednik Komisije, ali želi da iskoristi kandidaturu kako bi ukazao na položaj radnika i borio se za evropsku solidarnost. Negativne reakcije izazvalo je njegovo zalaganje prošle godine da valonski proizvođači oružja nastave da isporučuju oružje Saudijskoj Arabiji sve dok se o tome ne postigne zajednički stav Evropske unije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM